Ekonomija

Bugarska kasni sa punjenjem gasnih skladišta

Foto: Unsplash

**Bugarska neće uspeti da ispuni minimalni cilj Evropske unije, da sve zemlje članice do 1. oktobra 80 % napune svoja skladišta gasa, piše bugarski list Dnevnik.**

Zemlje EU imaju vremena do kraja oktobra da obezbede neophodne rezerve gasa za zimu, ali je Bugarsko jedino skladiše gasa Čiren na severozapadu zemlje, do sada puno svega 73,11 %, a dnevno se puni po stopi manjoj od pola procenta, pokazuju podaci operatera gasne infrastrukuture EU (GIE).

To, kako piše Dnevnik, a prenosi portal Euraktiv Bugarska, znači da u sezoni grejanja neće biti dovoljno zaliha gasa, čak i ako bi Bugarska do kraja oktobra uspela da ispuni zacrtane ciljeve EU.

Većina evropskih zemalja uspeva da nabavi rezerve gasa i puni svoja skladišta, pri čemu prosečna popunjenost skladišta u EU već iznosi 87,4 %.

U Bugarskoj, međutim, na preteću nestašicu utiče i činjenica da je skladiše Čiren sa kapacitetom od 550 miliona kubnih metara jedno od najmanjih u EU.

Prosečna potrošnja gasa u Bugarskoj iznosi otprilike 3 milijarde kubnih metara godišnje.

Trenutno se u toj zemlji troši najmanje gasa u poselednjih deset godina. Tokom letnje sezone dnevna potrošnja je bila oko 4 miliona kubnih metara dnevno, dok je prethodnih godina iznosila između 6 i 7 miliona kubnih metara dnevno.

Evropska komisija je Bugarskoj još ranije odobrila projekat proširenja kapaciteta za skladištenje gasa i za to izdvojila finansijsku pomoć od 78 miliona evra.

Bugarski državni gasni koncern Bulgartransgaz trenutno o ostatku novca za taj projekat pregovara sa različitim institucijama, između ostalog i sa finansijskim fondovima američke vlade.

U EU podzemna skladišta za gas ima 18 članica. Države bez takvih skladišta, prema uputstvu Komisije, do gasa će doći tako što će učestvovati u troškovima skladištenja u drugim državama.

Podaci Evropske komisije govore da u skladištima na teritoriji EU ukupno može da se uskladišti 1110,7 tera-vat-sati gasa, što je nešto više od četvrtine ukupne godišnje potrošnje u Uniji.

Samo u Nemačkoj postoji oko 50 aktivnih aktivnih podzemnih skladišta, koja ukupno primaju 24,6 milijardi kubnih metara gasa, odnosno oko 240 tera-vat-sati. Najveće Nemačko, i drugo po veličini evropsko skladište Reden, u Donjoj Saksoniji, ima kapacitet od 3,9 milijardi kubnih metara.

Prema raspoloživim kapacitetima, u EU slede Italija, Holandija, u kojoj je i najveće skladište Bergemer, Francuska i Austrija.

I. S.

Up Next

Zorana Mihajlović: „Diversifikacija snabdevanja gasom za energetsku sigurnost“

Don't Miss

Tomislav Momirović: „Rečni saobraćaj ključan za snabdevanje energentima“

Click to comment

Ekonomija

WIPO: „Srbija na 53. mestu u svetu po inovacijama“

Photo: Pexels

Švajcarska, Švedska i SAD vodeće su zemlje po inovativnosti u svetu, a Srbija na toj tabeli zauzima 53. mesto, pri čemu su njena ulaganja u inovativnost daleko veća od učinka, pokazuje najnoviji indeks Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).

Globalni indeks inovativnosti (GII) za 2023. godinu koji je objavljen, analizirao je nivo inovativnosti u 132 zemlje, i to na osnovu oko 80 indikatora, među kojima su i investicije, obrazovanje, državna izdvajanja i ulaganja u nauku i u razvoj onlajn proizvoda.

Iako su na vodećim mestima i dalje zemlje sa razvijenim ekonomijama, indeks pokazuje da se u poslednjih deset godina na indeksu najbrže penjala grupa ekonomija sa srednjim BDP. Tako se Kina popela na 12. mesto, ispred Japana na 13, i Izraela koji je na 14. mestu.

Srbija je popravila poziciju za dva mesta u odnosu na prošlu godinu i sada je na 53, kao i 2020. godine. Navodi se, međutim, da Srbija bolje stoji sa ulaganjem u inovacije, po čemu je na 41. mestu, dok je po inovativnom učinku 64.

Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija najbolje stoji kada je reč o infrastrukturi (35. mesto), sofisticiranosti tržišta (41) i ljudskom kapitalu i istraživanju (51). Najslabije rezultate ostvarila je po kriterijumima kreativni „autput“ (92), sofisticiranost biznisa (68) i institucije (57).

U širem regionu, Slovenija je na 33. mestu, Mađarska na 35, Bugarska na 38, Hrvatska na 44, a Rumunija na 47. Iza Srbije na tabeli su su Severna Makedonija na 54, Crna Gora na 75, Bosna i Hercegovina na 77. i Albanija na 83.

Uz Kinu, koja je ostvarila brz uspopn na tabeli WIPO, u poslednjih deset godina najbrže su napredovale i Indonezija, Turska, Indija i Vijetnam. Na poslednja tri mesta među 132 zemlje na indeksu GII su Burundi, Niger i Angola.

WIPO navodi da je čak 21 država, uprkos relativno nerazvijenim privredama pokazala bolje performanse nego što se očekivalo, i to uglavnom države podsaharske Afrike, jugoistočne Aizije, dalekog istoka i Okeanije.

Ta specijalizovana agencija UN ukazuje da se do ovogodišnjih rezultata GII došlo u svetlu laganog privrednog oporavka posle pandemije kovida-19, visokih kamatnih stopa u svetu i geopolitičkih sukoba. GII za 2023. pokazuje i da uslovi za preduzetnička ulaganja, koja pretvaraju ljudsku inovativnost u nove proizvode i usluge, postaju sve nesigurniji i da se ukupna suma takozvanih rizičnih investicija prošle godine veoma smanjila, navela je WIPO.

I. S.