Dokazano je da piće menja svoj ukus ukoliko se ne pije iz adekvatne čaše. Jedno istraživanje je čak pokazalo kako čak i voda može da promeni aromu kada pokušavate da utolite žeđ iz posude koja nije staklena.

Zbog toga postoji niz pravila o tome u kakvu vrstu čaša se sipa određeno alkoholno piće, a ona se posebno odnose na ona koja nazivamo žestokim, piše Alkopedija.

Podela čaša

Čaše se dele na osam glavnih vrsta, a svaka od njih je pažljivo izrađena kako bi se dopunio ukus pića koje se u nju sipa. Od punog olovnog stakla ili od olovnog kristalnog stakla se prave najkvalitetnije čaše.

Puni olovni kristal sadrži oko 30 odsto olovnog oksida dok olovni kristal sadrži 25 posto oksida. Jedino takva izrađena baza staklenoj čaši daje prozirnost, težinu, sjaj i čvrstoću, a što je čaša tanja izgled žestokog alkoholnog pića je lepši.

Danas je nažalost praksa da čaše iz kojih pijemo zanemarujemo i mnoga pića poslužujemo u čašama koje nisu napravljene za određenu vrstu alkoholnog pića. To je velika greška i upravo zbog toga ćemo vam predstaviti u kakvim čašama da služite najčešće naručivana pića u ugostiteljskim objektima.

Viski čaša

Iz takozvane tambler čaše koja je niska i široka, te obično ravnih ivica, pije se viski.

Drugi naziv za nju jeste čaša za viski. Zadebljanog je dna kako bi kratko piće uvek bilo hladno. Volumen čaše je je oko 225 ml, a u pojedinim državama u njima se poslužuju i neke druge vrste žestokog alkoholnog pića.

Konjak čaša

Čaša za konjak je dizajnirana tako da na njoj dominira loptasti deo u koji se sipa piće s ciljem da se zadrži bogata aroma brendija.

Pojedini ljubitelji konjaka najviše vole da piju iz ove balon-čaše koja stane u čitav dlan tako da telesna temperatura zagreva piće radi bržeg zagrevanja. Takođe, konjak može da se konzumira i iz čaša koje se sužavaju pri vrhu.

U ekskluzivnim restoranima ovo piće se poslužuje u velikoj „balon“ čaši, mada pravi poznavaoci tvrde da je potpuni ugođaj tek kada se pije iz tulip čaše zapremine 13 cl u koju se sipa samo 2,5 cl konjaka.

Tekila čaša

Čašica za tekilu je mala i debela, zapremine od 30-50 ml, a namenjena je služenju više vrsta žestokih alkoholnih pića.

Služi i za šutere i koktele koji se ispijaju „na ex“.

Ovaj tip čašice ima deblje i jače „zidove stakla“ i dno koje sprečava njeno pucanje, jer nakon ispijanja na ex čašica se najčešće udari o površinu stola ili šanka. U Srbiji se tekila pije iz šuter čaša pošto je kod nas tradicionalno služe sa solju i limunom i kao takva naziva se tequila cruda.

U ekskluzivnim restoranima obično se poslužuje komplet tekile u četiri shooter čašice koje se poređaju jedna do druge na maloj duguljastoj tacni.

Redosled ispijanja je od slabije ka jačoj. Inače na način kako se tekila ispija u Srbiji, na isti način tekilu je ispijao i legendarni meksički revolucionar Pančo Vila.

Međutim, u Meksiku se tekila konzumira iz dubljih i širih čaša pošto se pije sa narandžinim sokom sa dodatkom čilija.

U Nemačkoj i nekim drugim državama umesto soli i limuna koristi se cimet i kriška narandže. Zanimljivo je da su se ove i ovakve čaše koristile u barovima na Divljem zapadu kada su piće plaćali jednim metkom po čemu je čaša i dobila ime.

Votka čaša

Pravilo je jednostavno – zapremina čaše za votku ne sme da bude veća od 25 mililitara i mora da bude hladna, da ne kažemo ledena.

U mnogim državama votka se ispija iz velikih staklenih čaša što takođe nije greška.

Ova navika je ostala još s početka dvadesetog veka kada je car Nikolaj Drugi uveo prohibiciju odnosno zabranu konzumiranja alkoholnog pića.

Sredinom dvadesetih godina ova zabrana je ukinuta, ali je do danas ostala navika da se votka pije iz velikih čaša i bez velikih pauza.

U Rusiji se i dalje pije iz velike čaše, s tim da se ona nikada ne puni do kraja, već se sipa oko 50 ml u jednom serviranju.

Rakija čaša

Srbima su nametnuti čokanji i staklene čašice od dva deci kao najbolji i jedini izbor za konzumiranje rakije.

Razlog toga leži u činjenici da je se na našim prostorima dugo pila meka rakija.

To nije prepečenica, ima manje dopadljivih aroma i za oko 20 odsto manje alkohola.

Kada bismo takvu rakiju sipali u veću i širu čašu, ona bi imala veoma neprijatan miris.

Otuda ta navika da se rakija pije iz čašica, brzo, naiskap, često jako rashlađena kako se ne bi osetio loš kvalitet.

Međutim, po pravilu rakija se pije iz dublje i šire čaše, jer na taj način čaša demaskira rakiju, pojačava ono što je u njoj dobro, ali i ono loše.

Rakija, posebno ona kvalitetna, treba da se pije iz čaša nalik onima za vino, ali manjim. Tada ne treba da bude hladna, niti da se „eksira“ kako to većina smatra već u svakom gutljaju treba da se uživa.