Politika region

Bratislav Gašić nije smenjen

Photo: Unsplash

O nepoverenju Bratislavu Gašiću glasanje je izgledalo tako što je za glasalo 37, a protiv 148, nije glasalo 7 od ukupno 192 poslanika. Nakon glasanja usledio je aplauz većine.

Bratislav Gašić, ministar unutrašnjih poslova, ne snosi odgovornost ni subjektivnu, ni objektivnu za dva masakra koja su se dogodila početkom maja. Tako je odlučila većina poslanika Skupštine Srbije.

Kako je već rečeno, od 192 prisustna poslanika 148 glasalo protiv smene ministra Gašića, 37 poslanika glasalo je za smenu , dok sedam poslanika nije glasalo.

Obzirom da, kako je rekao Vladimir Orlić, predsednik Skupštine Srbije nije glasala većina prisustnih Bratislav Gašić ostaje i dalje ministar u Vladi Srbije.

Orlić je konstatovao da je predlog za razrešenje Gašića podneo 61 poslanik, a da je za njegovu smenu glasalo 37. „Pa, sad vi vidite“, poručio je Orlić.

Sednica o poverenju Gašiću počela je još 15. juna. Sednicu su obeležila vređanja koja su poslanici vlasti upućivali predstavnicima opozicije, a premijerka Ana Brnabić je izričito tokom rasprave govorila da neće prihvatiti razrešenje ministra Gašića.

Skupštinska većina je nekoliko navrata opstruirala i odugovlačila rad Skupštine.

Istovremeno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručivao da ne da Gašića, ali da može ostavka cele vlade i novi izbori.

Sam Gašić se nemušto branio tvrdeći da je sve učinjeno i pre i posle dva masakra da do njih ne dođe, ali je u jednom trenutku u svojoj odbrani tvrdio i da Srbija zna ko je ubica Olivera Ivanovića, ali da njega skriva Nemačka. Nakon toga je usedio oštar protest nemačke ambasade.

Na ovoj sednici bile su još tri tačke dnevnog reda, ali će se o njima glasati po završetku rasprave i razrešenju ministra privrede Radeta Baste.

Na dnevnom redu sednice bio je Izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Srbiji nastaloj posle masovnih ubistava u školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima u okolini Smedereva i Mladenovca – u Malom Orašju i Duboni, izveštaj o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštavanja o slučajevima nasilja u televizijskim programima, koji je podnelo Regulatorno telo za elektronske medije, sa Predlogom zaključka Odbora za kulturu i informisanje.

Poslanici su razmatrali i predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koji su dovele do masovnih ubistava u školi i u Mladenovcu, utvrđivanja propusta u vršenju nadležnosti i preduzimanja odgovarajućih radnji, utvrđivanja odgovornosti nadležnih lica i predlaganja mera, koji je podneo poslanik Radomir Lazović. Opozicija ima obećanje vladajuče većine da će i oni podržati fomiranje Anketnog odbora. Rad tog Odbora bio bi oročen na mesec dana ,a za predsednika bi trebalo da bude izabrana Marinika Tepić.

Uz razrešenje ministra Gašića, dnevnom redu je dodata i tačka razrešenja ministra privrede Radeta Baste. O toj tački poslanici bi trebalo da raspravljaju u ponedeljak.

I. S.

Up Next

Borko Stefanović: „Bratislav Gašić poručuje Vučiću da kontroliše partiju i da ne može da ga pusti niz vodu“

Don't Miss

Ivica Dačić odbacio optužbe britanske poslanice o švercu oružja

Click to comment

Politika region

Miroslav Aleksić traži od tužilaštva da proveri navode o korupciji pri izgradnji autoputa Ruma-Šabac-Loznica

Photo: Pexels

Aleksić je pozvao tužilaštvo da utvrdi da li su tačni navodi iz pisma da je azerbejdžanska kompanija Azvirt, koja je angažovana na izgradnji tog autoputa, dala osam miliona evra Srpskoj naprednoj stranci (SNS) preko nekadašnjeg direktora Koridora Srbije Dmitra Đurovića.

„Papić je bio bliski saradnik Nebojše Stefanovića i u pismu govori o problemima koje je imao sa Zvonkom Veselinovićem i Sinišom Malim. Govori kako je dobijao pretnje od Zvonka Veselinovića, kontroverznog biznismena sa Kosova i Metohije koji se bavi putnom infrastrukturom“, kazao je Aleksić na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.

Nosilac liste „Srbija protiv nasilja“ na izborima 17. decembra ocenio je da ti navodi „moraju biti provereni“.

„Zaslužuju odgovore tužilaštva i institucija ako ih još imamo jer sve vreme ćute i u službi su režima. Da li zato Srbija danas duguje 36 milijardi evra jer najveći deo tog novca je otišao na putnu infrastrukturu? Da li građani mogu da očekuju da će se nastaviti pljačka ako ova vlast ostane i posle 17. decembra“, upitao je Aleksić.

On je upozorio da po stepenu korupcije u Evropi, Srbija deli drugo i treće sa Albanijom što je po njegovim rečima, rezultat slabljenja vladavine prava i jačanja autokratije u Srbiji prethodnih 11 godina.

„Po podacima organizacije Transparensi Internešnl, Srbija u poslednjih šest godina u kontinuitetu nazaduje u borbi protiv korupcije i od 180 zemalja u svetu nalazi se na 101. mestu. Nema institucije koja se danas bavi borbom protiv korupcije u Srbiji, pravosuđe je razoreno što potvrdjuje da je vlast generator korupcije“, naveo je Aleksić.

Dodao je da je „po pravilu, svaki projekat u Srbiji ugovoren bez tendera, bez javnih nabavki i po netransparentnim procedurama“ navodeći kao primer Moravski koridor.

„Po projektnoj dokumentaciji Saobraćajnog instituta CIP 2012. godine vredeo je 480 miliona evra a ponuda koju je Srbija tada dobila za 110 kilometara autoputa iznosila je 500 miliona evra. Šest godina kasnije tadašnja ministarka Zorana Mihajlović potpisuje novi ugovor na 800 miliona evra a danas će građani za izgradnju tog koridora platiti tri kredita u iznosu od 1,6 milijardi evra. To je 14,5 miliona evra po kilometru, što nigde ne postoji posebno kad je reč u ravničarskom predelu“, rekao je Aleksić.

I. S.