Privreda

Ana Brnabić: „Uvodimo sistem e-Agrar, biće lakše za subvencije“

Photo: Unsplash

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić najavila je da će Vlada Srbije uvesti sistem e-Agrar, kako bi olakšala prijavu za subvencije, ali i kako bi bolje kontrolisala subvencije koje daje.

Ona je, takođe, istakla da subvencije za poljoprovredne proizvođače nikada u istori nisu bile veće i da će Vlada Srbije učiniti sve da pomogne poljoprivrednim proizvođačima, ali da ne može da im garantuje cene.

Uvešćemo sistem e-Agrar kako olakšali prijavu za subvencije, ali i kako bi bolje iskontrolisali subvencije koje dajemo, zato što budžet za subvencije za poljoprivredne proizvođače za agrar i stočarstvo zaista nikada u istoriji Srbije nije bio veći. Razumem da treba bolje da targetiramo te subvencije i e-Agrar će nam pomoći u tome, istakla je premijerka.

Ona je rekla i da se tokom 2022. dva puta susrela sa proizvođačima mleka i da će se ponovo uključiti u razgovore sa njima, ako to bude potrebno.

Rešavali smo probleme, moramo da povećamo stočni fond, ali svakako, kao ni u bilo čemu drugome, mi nikome ne možemo da garantujemo cene, kao što nismo mogli ni malinarima, poručila je Brnabić.

Ona je naglasila da nijedna zemlja na svetu ne može stalno da povećava premiju, i da je zato važno da se dobro targetiraju subvencije, da proizvođačima bude lakše i da im bude smanjen rizik proizvodnje.

Mi smo i dalje zemlja koja je proizvođač mleka. To nije mnogo zemalja na evropskom kontinentu i tu poziciju treba da čuvamo i branimo, ali ne može država da preuzmemo sav rizik proizvodnje na sebe, istakla je premijerka.

Dodala je da će razgovarati sa ministarkom za poljoprivredu da vide šta još Vlada može da uradi za poljoprovredne proizvođače.

Svaki put kada je trebalo da pomognemo, mi smo izašli i pomogli, ali ajde da vidimo šta možemo da uradimo sada. Budžet nije rupa bez dna, nije nešto što možete samo da vadite i dajete, a budžet za subvencije zaista nikada nije bio veći nego 2023. i stalno ga povećavamo, poručila je premijerka.

(Tanjug)

Up Next

Zdravko Ponoš o podeli odgovornosti za Kosovo: „Ostaće samo zapamćeno ko u parlamentu nije otišao u toalet“

Don't Miss

Dubravka Đedović: „Nastojaćemo da poskupljenja bude što manje i u što manjoj meri“

Click to comment

Privreda

Poljoprivrednici traže hitnu reakciju države: „Od 1. aprila nećemo imati kome da predamo mleko“

Photo: Unsplash

U roku od pet dana država bi morala da oslobodi viškove i zalihe u mlekarama, jer 1. aprila nećemo imati kome da predamo mleko, jer mlekare ne znaju gde će sa proizvodima koje imaju, kaže za Danas vlasnik farme krava i poljoprivrednik iz Banata Vukašin Baćina.

Banatski proizvođači zato, napominje on, zahtevaju od države da uvede interventni otkup mlečnih proizvoda za robne rezerve, ali i da se uvede prelevman na uvoz sira što je potrebno “koliko danas”.

To je u suprotnosti od onoga što je pre nekoliko dana, kako je preneo N1, Evropska komisija tražila u pismu od premijerke Ane Brnabić – da se ukinu prelevmani koji su uvedeni u februaru.

Vlada je 17. februara donela odluku da se uvede taksa na uvoz mleka od 15 dinara po litri mleka i 30 dinara po kilogramu za sedam vrsta sireva, ementaler, čedar, edam, tilsit, kačkavalj, masdam i gauda.

Evropska komisija je Srbiji zamerila što nije konsultovala EU pre uvođenja prelevmana, kao i da nije dala zadovoljavajuće opravdanje za njihovo uvođenje.

Baćina kaže za Danas da EU nema pravo da se buni, jer je i u SSP jasno navedeno da država Srbija ima pravo da uvodi prelevmane na robu kada je problem u damping ceni.

“EU nema pravo da se buni, a Vlada treba da kaže da je morala da interveniše zbog prekomernog uvoza, da bi zaštitila svoje proizvođače koji su u ogromnom problemu”, ističe naš sagovornik.

On objašnjava da uvoznici uvoze sir za 2,7 evra po kilogramu ili 320 dinara, a proizvodnja kilograma kačkavalja mlekaru košta 700 dinara, što je cena koštanja bez njihove zarade.

“Država mora hitno da uvede prelevman na uvoz sira od minimum 330 dinara po kilogramu da naše mlekare mogu da budu konkurentne uvoznicima. Za deset dana imaćemo ogroman problem jer poljoprivrednici više neće imati kome da predaju mleko zato što su mlekare pune zaliha i nemaju više prostora da kupuju”, napominje Baćina.

Problem će, kako kaže, imati ne samo mlekare, već i zaposleni u mlekarama, ali i potrošači i prerađivači.

“Danas sam video u prodavnici litar i po mleka košta 220 dinara, a oni ga kupe u proseku za 55 dinara po litri. Kolika je to onda marža? Mlekare otkazaju kupovinu od domaćih proizvođača jer imaju sir koji kupuju za 2,7 evra, a isti prodaju po 2.000 dinara. Država mora jasno da trgovinskim lancima ograniči maržu po litri mleka, kilogramu sira”, ističe Baćina.

On kaže da trgovci ne treba da rade u minusu, već da ne bi trebalo da se “enormno bogate”, a da svi ostali trpe, zbog čega je to stvar koju država mora da reši.

Iako iz Vlade nije bilo reakcija na “prekor”, koji je stigao iz Brisela ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je na Kopaonik biznis forumu pre nekoliko dana podsetila na situaciju sa poremećajem tržišta mleka, kada je došlo do nestašice, zbog čega je država morala da reaguje.

Država je tada, kako je rekla Tanasković, povukla potez i donela meru, koja nije popularna i koju brane, jer smo “došli u situaciju da se naše mleko prosipa, a to ne sme da se desi“.

Tanasković je rekla kako je primarnim proizvođačima podignuta cena subvencija na 15 dinara po litri mleka, te da su povećane subvencije po grlu na 30.000 dinara, kao i da je Vlada pripremila još mera za nabavku novih steonih junica.

I. S.