Politika region

Ana Brnabić na sastanku s Alijevim: „Uložiti napore da se poveća robna razmena Srbije s Azerbejdžanom“

Photo: Unsplash

Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je u Beogradu da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se robna razmena povećala, jer postoje „značajno veći potencijali od onih koji se trenutno koriste“.

U razgovoru sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim koji je sa delegacijom svoje države u poseti Srbiji, Brnabić je rekla da je u 2021. godini ostvaren rekordan obim robne razmene u proteklih 10 godina.

Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, posebne potencijale u tom pogledu Srbija vidi u oblasti poljoprivrede.

Brnabić i Alijev saglasili su se da je jedan od najvećih izazova današnjice sigurno snabdevanje energentima i da je zato od izuzetne važnosti formiranje međudržavne radne grupe za energetiku koja će se baviti konkretnim aranžmanima o snabdevanju Srbije azerbejdžanskim energentima.

Brnabić je zahvalila gostu zbog podrške njegove države teritorijalnom integritetu Srbije, a Alijev istakao da Azerbejdžan ostaje čvrsto na stanovištu da su u međunarodnim odnosima nedopustivi dupli standardi prema teritorijalnom integritetu bilo koje države.

Predsednik Alijev rekao je da je zadovoljan potpisivanjem niza sporazuma Azerbejdžana i Srbije o saradnji u više oblasti koji će značajno unaprediti bilateralne odnose.

Na sastanku u Palati Srbija bili su i ministar spoljnih poslova Ivaca Dačić, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković i ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, navodi se u saopštenju.

I. S.

Up Next

Miroslav Aleksić: „EU ne obraća dovoljno pažnje na pitanja važna za život građana Srbije“

Don't Miss

LSV traži da se uvedu sankcije Rusiji što pre

Click to comment

Politika region

Miroslav Aleksić traži od tužilaštva da proveri navode o korupciji pri izgradnji autoputa Ruma-Šabac-Loznica

Photo: Pexels

Aleksić je pozvao tužilaštvo da utvrdi da li su tačni navodi iz pisma da je azerbejdžanska kompanija Azvirt, koja je angažovana na izgradnji tog autoputa, dala osam miliona evra Srpskoj naprednoj stranci (SNS) preko nekadašnjeg direktora Koridora Srbije Dmitra Đurovića.

„Papić je bio bliski saradnik Nebojše Stefanovića i u pismu govori o problemima koje je imao sa Zvonkom Veselinovićem i Sinišom Malim. Govori kako je dobijao pretnje od Zvonka Veselinovića, kontroverznog biznismena sa Kosova i Metohije koji se bavi putnom infrastrukturom“, kazao je Aleksić na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.

Nosilac liste „Srbija protiv nasilja“ na izborima 17. decembra ocenio je da ti navodi „moraju biti provereni“.

„Zaslužuju odgovore tužilaštva i institucija ako ih još imamo jer sve vreme ćute i u službi su režima. Da li zato Srbija danas duguje 36 milijardi evra jer najveći deo tog novca je otišao na putnu infrastrukturu? Da li građani mogu da očekuju da će se nastaviti pljačka ako ova vlast ostane i posle 17. decembra“, upitao je Aleksić.

On je upozorio da po stepenu korupcije u Evropi, Srbija deli drugo i treće sa Albanijom što je po njegovim rečima, rezultat slabljenja vladavine prava i jačanja autokratije u Srbiji prethodnih 11 godina.

„Po podacima organizacije Transparensi Internešnl, Srbija u poslednjih šest godina u kontinuitetu nazaduje u borbi protiv korupcije i od 180 zemalja u svetu nalazi se na 101. mestu. Nema institucije koja se danas bavi borbom protiv korupcije u Srbiji, pravosuđe je razoreno što potvrdjuje da je vlast generator korupcije“, naveo je Aleksić.

Dodao je da je „po pravilu, svaki projekat u Srbiji ugovoren bez tendera, bez javnih nabavki i po netransparentnim procedurama“ navodeći kao primer Moravski koridor.

„Po projektnoj dokumentaciji Saobraćajnog instituta CIP 2012. godine vredeo je 480 miliona evra a ponuda koju je Srbija tada dobila za 110 kilometara autoputa iznosila je 500 miliona evra. Šest godina kasnije tadašnja ministarka Zorana Mihajlović potpisuje novi ugovor na 800 miliona evra a danas će građani za izgradnju tog koridora platiti tri kredita u iznosu od 1,6 milijardi evra. To je 14,5 miliona evra po kilometru, što nigde ne postoji posebno kad je reč u ravničarskom predelu“, rekao je Aleksić.

I. S.