Connect with us

Ekonomija

Amerika bi mogla da bankrotira – za 30 dana joj preti apokalipsa

Photo: Unsplash

Dan kad će Sjedinjene Države ostati bez novca, ako se ne digne limit zaduživanja ove godine dolazi brže zbog pada poreznih prihoda tokom marta.

Da li je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena napravila najveću grešku u istoriji fiskalnog planiranja Sjedinjenih država kad je donosila Inflation Reduction Act (Akt o smanjenju inflacije)?

Da li je moguće da će Amerika bankrotirati/defultirati već početkom juna, jer Demokrati, Republikanci i Bela kuća ne mogu da postignu dogovor oko limita zaduživanja?

Ova dva teška pitanja nadvila su se nad američkim javnim finansijama, a odgovori na njih su zastrašujući.

Inflation Reduction Act mogao bi da generiše daleko veće troškove od predviđenih, a dogovora oko limita još nema na vidiku. Štaviše, sada se zbog ponašanja Bele kuće dogovor oko limita čini još udaljenijim nego pre nekoliko nedelja, kada se situacija ocenjivala kao krajnje dramatična. Izgleda da Sjedinjene Države ulaze u zonu fiskalnog haosa, a to je mesto koje se ne napušta bez teških posledica, piše Jutarnji list.

Analitičari: „Veliki promašaj“

Sudeći prema analizi koje su napravili naučnici Univerziteta Pen Varton, čini se da će ukupni troškovi tzv. Inflation Reduction Acta u razdoblju od deset godina (2023-2032) biti otprilike tri puta viši nego što je to originalno planirano – umesto enormnih 385 milijardi ispašće više od hiljadu milijardi dolara.

Ako je taj podatak tačan, onda je „krivulja“ duga Sjedinjenih Država potpuno van kontrole, baš kao što se može očekivati da taj super ambiciozni Inflation Reduction Act neće zbog prevelikih troškova isporučiti očekivane strukturne promene u američkoj ekonomiji, nego može pogoršati strukturne disbalanse.

Inflation Reduction Act je široki proračunski paket prvenstveno ciljan realizaciji klimatske agende i zelenih energetskih investicija epskih razmera, koji je preimenovan u Akt za snižavanje inflacije, kako bi se naglasila upitna hipoteza prema kojoj će ova transformacija dovesti do snižavanja cena.

Prvobitno su ukupni troškovi Inflation Reduction Acta projektovani na epski velikih 384,9 milijardi dolara tokom deset godina, a sada su uz pomoć niza eksperata iz privatnog sektora te analitike energetskog tima Goldman Sachsa došli do računice kako će ukupni trošak biti 1045 milijardi dolara.

S obzirom na aktuelno stanje američkih javnih finansija ovaj ogromni promašaj u kalkulaciji očekivanih troškova javnih projekata ukazuje kako je nerealno očekivati realizaciju temeljnih ciljeva Inflation Reduction Acta, možda čak i ekonomski haos zbog forsiranja ideoloških umesto jasnih energetskih, ekonomskih i socijalnih ciljeva.

Demokrati: „Administracija pokušava da sprovede zakon koji hoće, a ne zakon koji je Kongres usvojio“

Treba voditi računa kako ova informacija o realnim troškovima Inflation Reduction Acta daje posebnu težinu rečima senatora iz Demokratske strane Džoa Mančina, koji je puno oprezniji kad su u pitanju ukupni rashodi Amerike nego Bela kuća.

Džo Mančin kao ugledni i važni član Demokrata sada, prema sopstvenim rečima, strahuje kako je „…Bajdenova administracija odlučna da gura ideološku agendu umesto da se suoči s jasnom i aktualnom pretnjom dugova i deficita našoj naciji“.

„Naš nacionalni dug približio se 31,5 hiljada milijardi dolara ili 95.000 po svakom muškarcu, ženi i detetu te čini 120 % našeg bruto domaćeg proizvoda. Godišnji proračunski deficiti od oktobra 2019. u proseku iznosi 2,71 hiljada milijardi dolara. Od pojave kovida dodali smo 8 hiljada milijardi novog nacionalnog duga… Kad smo predsednik Bajden i ja razgovarali pre nego što je Kongres usvojio Zakon o smanjenju inflacije prošlog leta, složili smo se da je predlog zakona osmišljen kako bi se otplatio naš nacionalni dug i ojačala energetska sigurnost Amerike. Osmišljen je kako bi stvorio 738 milijardi dolara novih prihoda, s više od 238 milijardi dolara posvećenih smanjenju duga, što je prvi ozbiljan zakon u više od dve decenije za koji je Kongresni biro za budžet procenio da to može postići“, analizirao je Mančin, koji je iziritiran time što tim ljudi u Beloj kući poput nekakvih ideoloških zilota guraju planove.

Američki predsednik Džo Bajden bio je na glasu kao umereni Demokrata, ali je njegova politika u Beloj kući po pitanju rastrošnih budžetskih planova više nalik onoj radikalnih ‘progresivaca’ unutar Demokrata, koji smatraju da će se sve rešiti izdašnim podsticajima kao čarobnim štapićem, piše Jutarnji.

S obzirom na rastuću agresivnost Bele kuće u nastavku stimulativnih fiskalnih aktivnosti kao i širenju svoje agende izvan usvojenih zakonskih rešenja, utisak je kako raste opasnost da nužni dogovor o dizanju limita zaduživanja države između Demokrata i Republikanaca možda neće biti postignut, što bi imalo kataklizmične finansijske posledice za Sjedinjene Države.

Bajden je pod sve žešćim pritiskom eksperata koji upozoravaju kako je previše tvrdoglav u stavu da neće odstupiti ni od jedne bitne stavke budžetskih rashoda, kao da je upravo tim rashodima osigurao budući prosperitet Amerike, a ne je opteretio novim dugovima.

Dženet Jelen: „Amerika bi mogla da ostane bez novca“

Prema izjavama šefice američkog Trezora, Dženet Jelen, Sjedinjene Države mogle bi da ostanu bez novca već 1. juna. Jelen je objavila ovu dramatičnu informaciju jer želi da ubrza očigledno besplodne pregovore Republikanaca i Demokrata, a sve veći problem postaje to što se u Beloj kući ponašaju, kad je u pitanju potrošnja, poprilično kaubojski i tako izazivaju reakciju protivnika i umanjuju šansu za dogovor oko limita, što je ekstremni hazard, piše Jutarnji list.

Nakon što je Jelen objavila datum kad bi Sjedinjene Države mogle da ostanu bez novca, Bajden je hitno sazvao četiri kongresna lidera kako bi raspravili devet fiskalnih pitanja. Ako dogovor izostane, Sjedinjene Države će defaultirati i može se očekivati potres na tržištima koji će inicirati globalnu financijsku krizu.

Ako neće biti dogovora u dizanju limita zaduživanja (a ta neverovatna autodestruktivna opcija čini se sve izvesnija), američka birokratija neće moći da pozajmljuje ogromne iznose koji su im potrebni za plaćanje računa, socijalnih naknada, zdravstvenih programa, plata za sve državne službenike i vojnike, kao i svih vrsta dugova. Ako već za nekoliko nedelja Sjedinjene Države ne isplate vlasnike obveznica, sledi nešto što bi se moglo nazvati finansijskom apokalipsom.

Dan kad će Sjedinjene Države ostati bez novca ako se ne digne limit zaduživanja ove godine dolazi brže zbog pada poreznih prihoda tokom marta, upozorio je direktor Congressional Budget Officea, Filip Svagel, u posebnoj analizi u kojoj naglašava kako Bela kuća više ne može da računa na vanredne mere za održavanje likvidnosti. Bajden je i dalje tvrdoglav, a ne bi iznenadilo da se pod pritiskom ‘trampovaca’ Republikanci pokažu izrazito osvetoljubivima.

I. S.

Continue Reading
Advertisement akcija ams
akcija skener
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Privreda

Udruženje odgajivača goveda: „Vlasnici malih gazdinstava, posle naplate subvencija prodaju stoku“

Photo: Unsplash

Mala gazdinstva u Srbiji, zbog neisplativosti proizvodnje tovnih bikova i mleka, posle uzimanja subvencija rasprodaju stoku, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević i pozvao državu da hitno preduzme odgovarajuće mere kako bi zaustavila smanjenje stočnog fonda.

On je za Betu rekao da se tov bikova ne isplati iako je cena govedine u trgovinama visoka, a da je malim proizvođačima mleka neisplativa proizvodnja jer ih otkupljivači ucenjuju sa cenom od po 25 dinara po litru.

„Država pod hitno mora da zaustavi smanjenje stočnog fonda, veterinar sam i vidim na terenu da poljoprivrednici masovno prodaju krave i bikove, jer je proizvodnja mleka i mesa neisplativa“, rekao je Palamarević.

Dodao je da je on takođe proizvođač mleka, ali spada u velike farmere i da otkupljivači njemu plaćaju mleko 60 dinara i uz premiju države od 19 dinara ta cena mu obezbeđuje zaradu.

Mala gazdinstva, koja imaju po jednu ili nekoliko krava, ali imju veliki udeo u ukupnom stočnom fondu, prema njegovim rečima, ucenjena su i ne mogu da opstanu sa cenom i po 25 dinara po litru mleka, pa rasprodaju krave.

Palamarević je pozvao državu da pod hitno napravi strategiju očuvanja stočnog fonda, jer bez stočarstva nema poljoprivrede, ne može da se obezbedi stajsko đubrivo, jer uz samo mineralno đubrivo nije moguća poljoprivredna proizvodnja.

Uz to, kako je rekao, kada se smanji broj goveda neće imati ko da pojede proizvedenu stočnu hranu.

On je rekao da u Srbiji sada ima oko 150.000 krava, a da je netačan podatak o 220.000, „što znaju i u resornom ministarstvu“.

Mnogi su, prema njegovim rečima, naplaćivali subvencije na nepostojeće krave zbog čega je pooštrena kontrola.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu