Politika

Aljbin Kurti za CNN: „Naše policajce i NATO vojnike napala je fašistička milicija, a ne mirni demonstanti“

Photo: Unsplash

Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao da neće predati zemlju srpskoj „fašističkoj miliciji“ nakon nasilnih protesta na severu Kosova. Govoreći za američku televiziju CNN, Kurti je rekao da se vlasti na Kosovu ne suočavaju sa mirnim demonstrantima, već sa gomilom ekstremista.

„Ovo je fašistička milicija koja je napala naše policajce i NATO vojnike – i novinare koji su izveštavali sa terena“, kazao je Kurti.

Na pitanje da li bi poslušao pozive da povuče kosovsku policiju iz severnih opština, Kurti je rekao: „Sve dok je nasilna rulja ispred zgrade, ne mogu imati samo nekoliko policajaca. Moram da imam policiju koja će čuvati red, mir i bezbednost.”

„Sva međunarodna tela su priznala izbore koje smo održali. Kada prepoznate proces izbora i njegove rezultate, onda gradonačelnici moraju da idu u opštine. Ko bi još trebalo da bude u ovim zgradama opština ako ne gradonačelnici?”, dodao je on.

Upitan o maloj izlaznosti na lokalnim izborima u severnim opštinama Kurti je rekao da je to bilo zbog „pritiska, ucena i pretnji iz Beograda prema svim građanima Srbije – a posebno onima koji su planirali da se kandiduju“.

„Sada imamo četiri gradonačelnika čiji je legitimitet nizak. Ali, ipak, nema legitimnijih od njih. Moramo imati vladavinu prava. Mi smo demokratska republika“, naveo je Kurti.

Govoreći o Zajednici srpskih opština i činjenici da nije formirana deset godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, Kurti je naglasio da srpska zajednica na Kosovu čini četiri odsto stanovništva, te da stanovnici Kosova žele da žive u multikulturalnom društvu.

„Ali ne možemo imati privilegovanu manjinu, jer Beograd jadikuje zbog gubitka Kosova 1999. godine kada je NATO intervenisao da zaustavi genocid režima Slobodana Miloševića“, istakao je Kurti dodajući da je „Kosovo priča o uspehu NATO intervencije, te da je to ono što smeta i Beogradu i Kremlju“.

Kurti je napravio oštar kontrast između Kosova i Srbije, tvrdeći da je Kosovo demokratska, proevropska republika.

„Naš severni sused Srbija je proruska autokratija. Dakle, tamo nema mnogo demokratije, iako imaju izbore, jer imaju jednu stranku, jednu državu, jednog lidera“, naveo je Kurti.

I. S.

Politika

Žozep Borelj ne isključuje mogućnosti uvođenja kaznenih mera protiv vlasti u Srbiji

Photo: Unsplash

Brisel pomno prati da li Srbija ispunjava zahteve EU u vezi sa smirivanjem napetosti na severu Kosova, i ukoliko proceni da ih Beograd ne poštuje, spremna je da razmotri uvođenje kaznenih mera i protiv vlasti u Srbiji, poručio je šef diplomatije EU Žozep Borelj.

“Mere su preduzete u vezi sa Kosovom. Reč je o političkim i finansijskim merama, među kojima su obustava poseta i događaja na visokom nivou, osim Dijaloga koji vodi EU. Te mere takođe imaju uticaja i na finansijsku podršku Kosovu. Suspenzija je privremena i reverzibilna i ona će biti ukinuta čim dođe do deeskalacije na terenu. Istovremeno, pomno pratimo da li Srbija ispunjava zahteve EU i u slučaju nepoštovanja, EU je spremna da razmotri mere“, naveo je Borelj.

U odgovoru na poslaničko pitanje postavljeno još u junu, nakon sukoba ispred zgrada opština na severu Kosova, on je ponovio da „deeskalacija mora da se desi sada, sa obe strane” i da su nasilni akti kao taj od 29. maja „potpuno neprihvatljivi i ne mogu se ponoviti u budućnosti”.

U dopisu se podseća da je Borel još 3. juna u ime EU pozvao Kosovo i Srbiju da preduzmu hitne i bezuslovne mere za smirivanje situacije na severu Kosova, stvore uslove za vanredne izbore u sve četiri opštine na severu Kosova, uz bezuslovno učešće kosovskih Srba, da ponašaju odgovorno i odmah sprovodu Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov Aneks, što uključuje, bez ikakvog daljeg odlaganja ili preduslova, početak rada na uspostavljanju Asocijacije/ Zajednice opština sa srpskom većinom.

Kako se dodaje, EU je takođe pozvala Srbiju da smanji status pripravnosti oružanih snaga.

I. S.