Aljbin Kurti u Parizu: „Srbija „de fakto“ priznaje Kosovo, potrebno i „de jure“ priznanje“

Kosovo se suočava sa bezbednosnim pretnjama iz inostranstva, posebno Srbije, rekao je premijer Kosova Aljbin Kurti drugog dana Mirovnog foruma u Parizu, prenosi prištinska Koha.

Kurti je izjavio kako Srbija treba da prizna Kosovo i ‘de fakto’ i ‘de jure’, navodeći da Srbija priznaje Bosnu i Hercegovinu de jure, ali ne i de fakto, jer ima posebne odnose sa Republikom Srpskom, objavio je prištinski portal Reporteri.net.

„Srbija nas ‘de fakto’ priznaje u mnogim aspektima, ali ne i ‘de jure’. Potrebno nam je ‘de jure“ i ‘de facto’ priznanje, a ujedno i neka vrsta simetrije u manjinskim pravima. Znam da prava manjina ne mogu biti identična, ali i ova ogromna neravnoteža između zemalja regiona izaziva tenzije, koje mogu biti privlačne za neke centre za destabilizaciju“, naveo je Kurti.

Kurti je pomenuo napad u Banjskoj, ističući da je to izgovor za ulazak srpske vojske na Kosovo.

„Ne postoje samo unutrašnje pretnje bezbednosti, već postoje i spoljne pretnje bezbednosti i to ima veze sa geopolitičkim vremenom kroz koje prolazimo, a sa druge strane ima veze sa našim severnim susedom, koji ne priznaje našu zemlju. Pre nepuna dva meseca imali smo ovaj napad terorističke paravojne grupe iz Srbije na severu naše zemlje. Ubili su kosovskog policajca i hteli da izazovu veliku eskalaciju, kako bi napravili totalni haos kao izgovor za ulazak srpske vojske na Kosovo“, rekao je on.

Kurti je dodao da Kosovo ima samo jednu alternativu, ulazak u Evropsku uniju i NATO.

„Radi bezbednosti naše zemlje moramo da se nosimo sa ovim grupama koje žele da budu kao Vagner koji žele da izazovu destabilizaciju i moramo se fokusirati na geopolitičku situaciju u kojoj nemamo alternativu, jer ne želimo da imamo alternativu već EU i NATO, ali postoje zemlje koje misle i rade nešto drugo“, rekao je on.

Upitan da li EU može da pomogne Kosovu, Kurti je naveo da veruje u dve obaveze, koje su otuda proistekle.

„Imamo dva obećanja, jedno od Fon der Lajen za plan proširenja, ali imamo i obećanje Šarla Mišela da je 2030. godina kada će se EU i Zapadni Balkan udružiti. Imamo vremena i imamo suštinu i moramo to iskoristiti da uđemo na put koji je nepovratan. Nemaju sve zemlje istu strast i želju za članstvom u EU”.

Kurti je takođe upitan o ideji razmene teritorija. On je naglasio da ideja nije mrtva, ali ne postoji mogućnost da bude sprovedena.

„Kao što je Moskva nezadovoljna raspadom Sovjetskog Saveza, Beograd nije zadovoljan raspadom Jugoslavije, koji je sama izazvala. Živimo u vremenima kada je ovaj projekat razmene teritorija propao, ali ideja nije mrtva i to često vidim kada slušam predsednika Srbije kako javno govori. Ljudi koji su sanjali o razmeni granica teško se oslobađaju nostalgije i učestvuju u demokratskim i evropskim rešenjima… uprkos neuspehu projekta, ideja postoji, ali bez mogućnosti da se sprovede. Što pre normalizujemo odnose sa ‘de jure’ i ‘de fakto’ priznanjem, biće bolje za sve“, zaključio je Kurti.

Kurti je rekao da zbog toga što Kosovo nema viznu liberalizaciju, zemlja nije ni dobila status zemlje kandidata za članstvo u EU.

Premijer Kosova je izjavio da nijedna od susednih država Srbije neće biti bezbedna od toga dok ne uđe u EU.

I. S.

- Advertisement -