Odnosi Srbije i EU su već skoro dve godine postojani – čvrsto stoje u mestu. Za to vreme Srbija se ni za pedalj ne pomera ka EU, a perspektiva ulaska u EU je otvorena još od 2001. godine. Srbija je za više od dve decenije toplo-hladnih odnosa sa EU od te iste Unije dobila nekoliko milijardi evra bespovratne pomoći za razne infrastrukturne projekte.

Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija bojkotovati predstojeći samit Evropska unija – Zapadni Balkan, koji se u utorak 06. decembra održava u Tirani. Razlog za takvu odluku je postavljenje Nenada Rašića, lidera Progresivno-demokratske stranke za ministra u kosovskoj vladi i Rade Trajković, koja će mu biti savetnica, iako oboje nisu iz Srpske liste, koja je pobedila na kosovskim izborima. Vučić je osim Rašića i Trajković, izvređao i premijera Kosova Aljbina Kurtija nazvavši ga „terorističkim ološem“, ali i Evropsku uniju zbog blage reakcije na Kurtijeve poteze i izjave.

Sagovornici Danasa, stručnjaci za EU, kažu za Danas da je „bojkot znak slabosti“ Srbije i da je „izuzetno pogubno po Srbiju da ne bude prisutna na samitu“, ali i da nije realno očekivati „neki veći pritisak EU na srpsko rukovodstvo da se uskladi sa sankcijama“ protiv Rusije.

Milan Antonijević, pravnik, kaže za Danas da je bojkot znak slabosti, kao i da „u šahu ne postoji bojkot“.

Srbija mora biti za svakim stolom gde se odluke o našem regionu donose, a ne da se povuče i dozvoli da kasnije bude izolovana, ističe Antonijević.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni urednik European Western Balkans, kaže za Danas da je izuzetno pogubno po Srbiju da ne bude prisutna na samitu.

Ovaj događaj nije bilo šta, ovo nije dijalog sa Prištinom, ovo nije sto između Vučića i Kurtija, ovde nije u pitanju Vučić već budućnost ove zemlje i mislim da tu nema prostora za sujetu. Odnosi Srbije i EU, kao i budućnost građana Srbije, ne treba da trpi zbog priče o tome da li je neko legalno izabran na mesto u kosovskoj vladi, naglašava Todorović.

Kako objašnjava, kada predsednik kaže da „EU baljezga“, „imam problem da razumem da li se tu radi o institucijama EU“.

Evropska služba za spoljne poslove je navela da je zabrinuta zbog načina na koji je izabran ministar u kosovskoj vladi i da vide nelogičnosti između kosovskog ustava i načina na koji je izabran ministar. Zato i ne vidim zašto je ispao ovoliki problem oko toga, a čak i da problem postoji, ne vidim zašto se koristi ovako radikalna mera, ističe Todorović i ističe: „Očekuje se da će na predstojećem samitu u Tirani biti usvojena deklaracija kojom EU izražava punu podršku perspektivi članstva šest zemalja Zapadnog Balkana i poziva na ubrzanje procesa pristupanja. Takođe, lideri EU podržavaju ideju postepene integracije regiona već u fazi pristupanja, najavljuju finansijsku pomoć od milijardu evra za ublažavanje posledica energetske krize i naglašavaju značaj partnerstva EU i Zapadnog Balkana u svetlu rata u Ukrajini. U deklaraciji se podržavaju Žozep Borelj i Miroslav Lajčak u dijalogu Beograda i Prištine i traženju rešenja za druga regionalna pitanja“.

Sagovornici Danasa smatraju da nije realno očekivati da će EU postupati prema preporukama Evropskog parlamenta, koji je zatražio da pristupni pregovori sa Srbijom napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama vezanim za EU. Evropski parlament je krajem novembra u istoj rezoluciji zatražio od EU da preispita sve fondove EU za Srbiju.

I. S.