Politika

Aleksandar Vučić: „Evropska unija nikada nije podržavala Srbiju, kao što sada podržava Ukrajinu“

Photo: Unsplash

Nemam ništa protiv Ukrajinaca, ali dodeljivanje Ukrajini statusa kandidata za članstvo u EU u roku od godinu dana od podnošenja zahteva i moguće otpočinjanje pregovora sledeće godine, pokazuje nam da takva politička podrška nikada nije postojala za nas, rekao je Vučić Fajnenšel tajmu.

List podseća da je Kijev podneo zahtev za članstvo u februaru 2022, nekoliko dana nakon početka sukoba u Ukrajini, a samo četiri meseca kasnije Ukrajini je dodeljen status kandidata, dok je Srbija na početak pregovora čekala više od četiri godine.

Navodi se da su pregovori Srbije i EU u zastoju zbog više pitanja, među kojima je i neuspeh Beograda da normalizuje odnose sa Kosovom. Osim toga, dodaje Fajnenšel tajms, Srbija je jedina država Zapadnog Balkana koja nije uvela sankcije Rusiji, „što je dodatno umanjilo njene izglede za članstvo u EU“.

List navodi i da je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel nedavno najavio da bi EU i države Zapadnog Balkana mogli da budu spremni za proširenje 2030. godine, ali ukazuje i da su neki lideri iz regiona izneli sumnje da će biti tako.

Albanski premijer Edi Rama je na skupu u Sloveniji doveo u pitanje tu godinu, rekavši da slučaj Ukrajine pokazuje da rat može samo da ubrza pristupanje.

Ko treba koga da napadne da brže dobije članstvo. Bugarska može da napadne Severnu Makedoniju, Hrvatska može da napadne Srbiju, Srbija može da napadne Kosovo, a Bosna može da napadne samu sebe, rekao je u šali Rama.

Fajnenšel tajms podseća i na neuspešan sastanka u okviru dijaloga Beograda i Prištine u četvrtak u Briselu i ukazuje da je nakon njega visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao da „bez normalizacije neće biti evropske budućnosti ni za Kosovo, ni za Srbiju“.

Vučić za Fajnenšel tajms kaže da odlaganje članstva ne odražava realnost u Srbiji, jer je ona, prema njegovim rečima, „u mnogo boljem stanju nego što su bile Rumunija i Bugarska 2007. godine, kada su ušle u EU“.

Predsednik Srbije je okrivio Uniju zbog toga što je sve manje sposobna da primi nove članice.

Najpre smo slušali da će to biti 2025, sada je 2030, ali ko zna šta će se dogoditi za sedam godina. Apsorpciona moć EU nije veća nego što je bila. Imate 10 neto uplatilaca i 17 zemalja koje dobijaju taj novac, a ni jedni ni drugi ne žele još članica na platnom spisku, kazao je Vučić.

I. S.

Up Next

Aleksandar Vučić ove nedelje u Njujorku na Generalnoj Skupštini UN

Don't Miss

Miroslav Lajčak: „Krenite sa primenom sporazuma; Moguće još veće nasilje na severu, ako se Ohridski ‘pretvori u prašinu'“

Click to comment

Politika

Žozep Borelj ne isključuje mogućnosti uvođenja kaznenih mera protiv vlasti u Srbiji

Photo: Unsplash

Brisel pomno prati da li Srbija ispunjava zahteve EU u vezi sa smirivanjem napetosti na severu Kosova, i ukoliko proceni da ih Beograd ne poštuje, spremna je da razmotri uvođenje kaznenih mera i protiv vlasti u Srbiji, poručio je šef diplomatije EU Žozep Borelj.

“Mere su preduzete u vezi sa Kosovom. Reč je o političkim i finansijskim merama, među kojima su obustava poseta i događaja na visokom nivou, osim Dijaloga koji vodi EU. Te mere takođe imaju uticaja i na finansijsku podršku Kosovu. Suspenzija je privremena i reverzibilna i ona će biti ukinuta čim dođe do deeskalacije na terenu. Istovremeno, pomno pratimo da li Srbija ispunjava zahteve EU i u slučaju nepoštovanja, EU je spremna da razmotri mere“, naveo je Borelj.

U odgovoru na poslaničko pitanje postavljeno još u junu, nakon sukoba ispred zgrada opština na severu Kosova, on je ponovio da „deeskalacija mora da se desi sada, sa obe strane” i da su nasilni akti kao taj od 29. maja „potpuno neprihvatljivi i ne mogu se ponoviti u budućnosti”.

U dopisu se podseća da je Borel još 3. juna u ime EU pozvao Kosovo i Srbiju da preduzmu hitne i bezuslovne mere za smirivanje situacije na severu Kosova, stvore uslove za vanredne izbore u sve četiri opštine na severu Kosova, uz bezuslovno učešće kosovskih Srba, da ponašaju odgovorno i odmah sprovodu Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov Aneks, što uključuje, bez ikakvog daljeg odlaganja ili preduslova, početak rada na uspostavljanju Asocijacije/ Zajednice opština sa srpskom većinom.

Kako se dodaje, EU je takođe pozvala Srbiju da smanji status pripravnosti oružanih snaga.

I. S.