Aleksandar Vučić danas u Berlinu na prvom sastanku sa nemačkim kancelarom

Pokretanje dijaloga Beograda i Prištine sa mrtve tačke, ali i uvođenje sankcija Rusiji, što bi unapredilo evropske integracije Srbije, biće glavne teme današnjeg sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, koji se sreću prvi put otkako je Šolc stupio na dužnost.

Vučić je juče rekao ne očekuje lak razgovor, da ima tremu, da se plaši tog razgovora, ali da je to dobar znak, jer znači da će nastupiti na odgovoran način.

Osim Vučića sa Šolcom će razgovarati i premijer Kosova Aljbin Kurti. A nemački kancelar je na sastanke pozvao i Miroslava Lajčaka, izaslanika Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije.

Prema rečima evropskih diplomata koje prenose mediji, Šolc će dvema stranama jasno dati do znanja da se očekuje konstruktivna atmosfera tokom večere koja će kao rezultat imati spremnost strana da nastave sa redovnim susretima u Briselu. Ovakav potez nemačkog kancelara tumači se u diplomatskim krugovima i kao njegova lična spremnost da se založi za ovo pitanje.

Iako je namera Nemačke, kojoj je normalizacija odnosa Beograda i Prištine bilo jedno od najvažnijih pitanja tokom mandata bivše kancelarke, da na ovaj način podrži, ojača i odblokira dijalog, čiji se predstavnici nisu sreli od jula prošle godine, sagovornici Danasa ne očekuju značajne pomake posle ovih razgovora.

Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, za Danas kaže da taj sastanak ne može ničemu da doprinese, jer se, napominje, ništa nije promenilo u stavovima ni Kurtija ni Vučića, što bi moglo da nagovesti da bi oni mogli u bilo čemu da postignu dogovor.

– Razumem da su ljudi željni priče, da sve nekako stavljaju u kontekst sukoba u Ukrajini i okretanja Srbije od Rusije ka EU, ali kao da zaboravljaju da je Srbija na tom putu od 2001. godine, ali nikako da stigne nigde – kaže Janjić.

A Milica Rakić Andrić iz nevladine organizacije Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice za naš list ukazuje da je sastanak pokušaj da se održi trilateralni sastanak na visokom političkom nivou koji mesecima već izostaje i da se na taj način oživi dijalog.

Ona u kontekstu zastoja Briselskog dijaloga, kaže da je „ipak lakše da se odbiju pozivi Lajčaka nego nemačkog kancelara“.

– Rezultat može biti konačno usaglašavanje izjave u vezi sa nestalima, a možda i neki pomak po pitanju energetike, što su teme za koje se već par meseci unazad moglo čuti iz međunarodnih krugova da su na dobrom putu da budu zatvorene – smatra Milica Rakić Andrić.

Ipak, dodaje ona, ako određenog dogovora na, kako su to iz PR službe nazvali „neformalnom“ i „specijalnom“ sastanku bude, ne veruje da će javnost biti obaveštena danas.

– Izvesnije je da ćemo saznati da li je i kada biti zvaničnog sastanka u sklopu formalnog dijaloga na kom će ti pomaci biti ozvaničeni. Međutim, to što je potrebno uključivanje šefa jedne zemlje da bi se Beograd i Priština doveli za pregovarački sto je jako loš signal za dijalog i pokazuje da se on ne odvija u duhu dobre političke volje, već pod pritiscima – ističe Rakić Andrić.

Prema njenim rečima, u takvim uslovima, teško je zamislivo da će šta god bude dogovoreno biti i sprovodljivo samo pod istim uslovima – dakle samo pod pritiscima i konstantnim nadzorom EU.

– Osim dijaloga, Srbija će sigurno imati i druge teme sa Nemačkom, a to će verovatno biti strategija za ublažavanje ekonomskih posledica eventualnog uvođenja sankcija Rusiji ali i značajnije prisvajanje evropskih vrednosti. U Srbiji, usaglašavanje sa stavovima EU obavezno prate i poruke o pritiscima koje Srbija trpi da bi stala na taj put, to su oprečne poruke za unutrašnju upotrebu, odnosno za ublažavanje reakcija dela stanovništva koji se protivi takvom kursu, ali u novonastalim okolnostima EU će tražiti nedvosmislenu afirmaciji njenih vrednosti od svih kandidata – dakle svrstavate se sa EU zato što to želite ili u to verujete, ne zato što morate. I prištinski predstavnik će, verujem, imati odvojene teme sa Šolcom, među njima će sigurno biti vizna liberalizacija – zaključuje naša sagovornica.

Stručnjak za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber smatra da je u ovom trenutku teško očekivati bilo kakav pomak u dijalogu Beograda i Prištine.

Veber je u intervjuu za Kosovo onlajn istakao da „Miroslav Lajčak ne bi ni bio izabran na sadašnju funkciju, da je svojevremeno postojala inicijativa i politička volja na najvišim nivoima u EU i SAD kada je u pitanju dijalog“. On smatra da je sada teško očekivati bilo kakav pomak i da je potrebno suštinsko resetovanje pregovora, a ocenjuje da je postojala šansa prošle godine, posle dolaska na vlast američkog predsednika DŽoa Bajdena, a pre odlaska sa vlasti nemačke kancelarke Merkel, ali ona nije iskorišćena.

Veber kaže da je nova nemačka vlada proglasila Zapadni Balkan za prioritet, ali je sada sve ostalo u senci ruske invazije na Ukrajinu. Zbog toga je u ovom trenutku teško proceniti da li će Berlin u dogledno vreme skupiti dovoljno snage i odlučnosti da pokrene inicijativu za oživljavanje dijaloga, i da li će SAD imati dovoljno kapaciteta da se sa fokusa na Ukrajinu pridruži takvoj inicijativi, kaže Veber.

I. S.

- Advertisement -