Koje dve evropske zemlje će imati najveća dugovanja?
Evropska centralna banka ( ECB ) nije menjala monetarnu politiku. Predsednica Kristin Lagard veruje da je još uvek dug put do stabilnog oporavka i da je rasprava o smanjenju zamaha delovanja preuranjena.
„Vakcinisanje stanovništva i predviđeno postupno ublažavanje mera suzbijanja pandemije podupiru očekivanja čvrstog oporavka privredne aktivnosti u ovoj godini“, rekla je čelnica Banke Lagard.
Očekuje se da će kamate ostati na nuli, gde su bile 5 godina, barem do sledeće godine, što je loša vest za štediše. Banke sve više troškove na negativne kamatne stope na depozite prebacuju na štediše, pa će tako, na primer, jedna banka od 1. jula spustiti prag na poreze za stanovništvo na 100.000 evra.
Pitanje je što će se dogoditi sa programom ove banke za otkup pandemijskih obveznica. Otkupi će biti veći u narednom tromesečju, nego u prvim mesecima godine, a već bi se na sastanku ECB-a u junu moglo odlučiti da se u trećem kvartalu počne smanjivati kupovina.
Za najzaduženije evropske zemlje, poput Grčke (dug premašuje dvostruko veći godišnji BDP) i Italije, to su loše vesti.