Ova svakodnevna i bezazlena navika može biti podjednako opasna za srce kao pušenje

Studija Massachusetts General Hospital pokazala je da dugotrajno sedenje povećava rizik od srčanih aritmija, srčanog udara i srčane insuficijencije čak i kod ljudi koji formalno ispunjavaju preporuke o fizičkoj aktivnosti.

Drugim rečima, ne možete potpuno „poništiti“ osam ili deset sati sedenja jednim treningom vikendom. Telo zahteva redovno kretanje tokom cele nedelje.

Zašto je ovo posebno opasno između 35. i 55. godine?

Upravo u tom životnom dobu većina ljudi sedi najviše. Karijera, obaveze i stres postepeno zamenjuju kretanje, koje smo imali u mlađim godinama.

Telo tada više nije toliko otporno na loše navike.

Dobra vest je da nije kasno za promene. Kardiolozi iz UT Southwestern Medical Center pratili su fizički neaktivne odrasle osobe koje su dve godine sprovodile strukturisani program vežbanja. Učesnici su ostvarili značajno poboljšanje kondicije i elastičnosti srčanog mišića.

Zaključak istraživača bio je jednostavan: srce može da se „istrenira“ i oporavi.

Šta možete da uradite već danas?

Pre nego što krenete na organizovane treninge, postoje male promene koje možete odmah da uvedete u svakodnevni život.

Dobra vest je da i kratka aktivnost pravi razliku. Istraživanje objavljeno u časopisu British Journal of Sports Medicine pokazalo je da već 22 minuta umerene do intenzivne aktivnosti dnevno može značajno smanjiti zdravstvene rizike povezane sa sedenjem.

Praktični koraci:

• ustanite i prošetajte na svakih 60 do 90 minuta
• telefonirajte stojeći ili u hodu
• koristite stepenice umesto lifta
• prošetajte 10 minuta posle ručka
• deo sastanaka obavite u hodu, ako je moguće

Ljudi koji previše sede često nisu svesni da rade nešto štetno, jer takav način života deluje potpuno normalno. Sedimo na poslu, u automobilu, kod kuće, ispred ekrana. Svi oko nas rade isto. Ali telo pamti svaki sat.

Bol u leđima, umor, ukočenost, zadihanost pri penjanju uz stepenice ili loš san nisu nužno samo znakovi starenja. Često su upozorenje da se premalo krećemo.

Pitanje nije da li ćete jednog dana početi više da brinete o kretanju. Pitanje je koliko dugo još planirate da odlažete promenu.

I da, mali koraci jesu važni. Ali dugoročno je preporučljivo da najmanje dva do tri puta nedeljno uključite organizovanu fizičku aktivnost kako biste očuvali zdravlje srca, krvnih sudova i mišićno-koštanog sistema.