Koliko su jaja zaista zdrava i ko bi trebalo da ograniči unos?

Holesterin je u osnovi životno važna masnoća u krvi i važan gradivni element ćelija i vitamina.

Postoje dve vrste holesterina. HDL – prenosi višak holesterina iz krvnih sudova u jetru, i često se naziva dobar holesterol.

LDL – može da se taloži u arterijama i poveća rizik od bolesti srca i krvnih sudova.

Znamo da je LDL-holesterol u krvi faktor rizika za određene oblike kardiovaskularnih bolesti, na primer za takozvanu aterosklerozu, odnosno zakrečenje krvnih sudova, kaže profesor Stefan Lorkovski sa Univerziteta Fridrih Šiler u Jeni.

Preporuke kažu da se dnevno ne bi trebalo uneti više od 300 miligrama holesterina, kaže nutricionistkinja Žanin Henkel-Oberlender, profesorka biohemije ishrane na Univerzitetu u Bajrojtu.

Da li je problem holesterin iz jaja?

To odgovara otprilike jednom i po jajetu dnevno, ako se holesterol unosi samo iz jaja. Međutim, holesterol se nalazi i u drugim namirnicama životinjskog porekla, poput putera, mesa ili mlečnih proizvoda.

Ishrana utiče pre svega na količinu holesterina, koja se može taložiti u organizmu. No, taj uticaj se danas procenjuje nešto manjim nego ranije, kaže nutricionistkinja Henkel-Oberlender.

Ranije se smatralo da je ishrana presudan faktor koji određuje nivo LDL-holesterina. Danas znamo da to nije baš tako.

Prema sadašnjim saznanjima, ishrana utiče sa oko 25 odsto, dok se ranije procenjivalo da taj uticaj iznosi oko 50 procenata.

Genetska komponenta je znatno veća od komponente ishrane, kaže Henkel-Oberlender. Kod svake četvrte do sedme osobe postoje odstupanja u metabolizmu holesterina, koja su verovatno genetski uslovljena.