Kako prepoznati simptome anemije i kada je vreme za pregled?

Anemija, poznata i kao malokrvnost, jedno je od najčešćih stanja koje ljudi dugo ignorišu, jer se razvija tiho i podmuklo. Često počne kao „samo malo umora“, manjak energije ili slabija koncentracija, a onda se postepeno pretvori u stanje koje utiče na ceo organizam, na rad srca, disanje, imunitet, raspoloženje i kvalitet života.

Dobra vest je da se anemija u većini slučajeva može uspešno korigovati, ali samo ako se na vreme prepozna uzrok. Ishrana može pomoći, ali je važno razumeti da anemija nije jedna bolest, već posledica različitih razloga, od nedostatka gvožđa, vitamina B12 i folata, do hroničnih upala ili gubitaka krvi. Zato je pravi korak uvek informisati se kada je dobro uključiti hematologa i uraditi laboratorijske provere.

Pročitajte šta je anemija, zašto tačno nastaje, koji su najčešći simptomi, kao i šta se preporučuje u ishrani da se ovo stanje popravi.

Šta je anemija i šta se zapravo dešava u organizmu?

Anemija je stanje u kome telo nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) ili hemoglobina, proteina koji prenosi kiseonik. Kada hemoglobina nema dovoljno, ćelije ne dobijaju optimalnu količinu kiseonika, pa organizam mora da „štedi energiju“ i usporava različite procese.

Zbog toga anemija ne utiče samo na snagu i izdržljivost, već i na mozak, kožu, kosu, srce i mišiće. Telo pokušava da kompenzuje manjak kiseonika tako što srce brže radi, disanje može postati pliće, a osoba se umara i pri minimalnom naporu. Ovo je jedan od razloga zašto anemija često liči na stres, premor ili „pad imuniteta“, pa se prepoznaje tek kada postane izraženija.

Foto: Pixabay

Zašto se javlja malokrvnost: najčešći uzroci

Najčešći uzrok anemije je nedostatak gvožđa, ali to nije jedina mogućnost. Suština je u tome da do anemije dolazi kada telo ne unosi dovoljno ključnih nutrijenata kao što su gvožđe, B12, folna kiselina, ili pak vidljivo ili „skriveno“ gubi krv. Malokrvnost nastupa i kada organizam ne može da apsorbuje hranljive materije kako treba ili ima pojačanu potrebu za gvožđem, kao što je to, primera radi, slučaj u trudnoći, prilikom rasta ili oporavka.

Do anemije može doći i ako postoji hronično zapaljenje ili bolest koja utiče na krvnu sliku. Kod žena je anemija česta zbog obilnih menstrualnih ciklusa. Kod muškaraca i žena u zrelijim godinama, posebno je važno ispitati uzrok, jer dugotrajna anemija može biti znak hroničnog krvarenja iz sistema za varenje, što zahteva ozbiljniju dijagnostiku, razume se.

Takođe, anemija se često javlja kod osoba sa gastritisom, problemima sa želucem, celijakijom, nakon operacija ili kod onih koji dugo koriste određene lekove (što je razlog više da se radi analiza, a ne da se pogađa).

Koji su simptomi anemije i kako se najčešće prepoznaje?

Simptomi anemije zavise od toga koliko dugo traje, koliko je izražena i koji je uzrok. Nekada se javi naglo (posle krvarenja), a nekada se razvija mesecima pa telo „navikne“ na slabiji nivo energije.

Najčešći simptomi su hroničan umor i osećaj iscrpljenosti, čak i posle sna, slabost u mišićima i manja izdržljivost pri naporu, kao i pospanost, „magla u glavi“ i slabija koncentracija. Mogu se javiti i bledilo kože, sluzokože i unutrašnje strane kapaka, lupanje srca ili osećaj ubrzanog rada srca. Malokrvne osobe imaju kratak dah čak i pri manjem naporu kao što je penjanje uz stepenice. Pate od vrtoglavica i osećaja nesigurnosti pri ustajanju.

Česti simptomi su i glavobolje, naročito u kombinaciji sa padom energije. Među prepoznatljivim znacima su i hladne šake i stopala, osećaj „hladnoće“ i kada drugima nije. Mada nije još objašnjeno zašto, anemične osobe su neretko i razdražljive i imaju pad raspoloženja bez jasnog razloga. Kod nekih slabi i imunitet i doživljavaju češće infekcije.

Opadanje kose, lomljivi nokti, suva koža (posebno kod deficita gvožđa), pa i čudne želje za određenim ukusima ili mirisima (npr. led), samo su nek od mogućih simptoma.

Važna napomena: Ovi simptomi nisu specifični samo za anemiju – mogu se pojaviti i kod problema sa štitnom žlezdom, insulinskom rezistencijom, nedostatkom vitamina D, hroničnim stresom i slično. Zato laboratorija pravi razliku između pretpostavke i sigurnog zaključka.

Vrste anemije: nije svaka malokrvnost ista

Ljudi često misle da je anemija isto što i manjak gvožđa. Međutim, postoje različiti oblici, a svaki ima svoju logiku i rešenje.

Najčešće se sreću:

Anemija zbog nedostatka gvožđa – najčešća, često zbog ishrane, gubitaka krvi ili loše apsorpcije.

Anemija zbog manjka vitamina B12 ili folata – može dati i neurološke simptome (trnjenje, slabija memorija, nestabilnost).

Anemija hronične bolesti – kada upalni procesi u telu remete normalno korišćenje gvožđa.

Hemolitičke anemije – ređe, kada se krvna zrnca brže razgrađuju.

Zato je pogrešno uzeti gvožđe „na svoju ruku“ bez analize, jer u nekim oblicima anemije gvožđe neće pomoći, a može i napraviti smetnje.

Koje analize se obično rade i zašto su važne?

Dobra dijagnostika anemije ne staje na tome da piše “Hb nizak”. Potrebno je razumeti uzrok i rezervu organizma.

Najčešće se radi:

• kompletna krvna slika (Hb, eritrociti, hematokrit)
• MCV/MCH parametri (govore o veličini i sadržaju eritrocita)
• feritin (rezerva gvožđa)
• serum gvožđe i TIBC/transferin
• vitamin B12 i folna kiselina
• CRP (da se vidi upalna komponenta)

U zavisnosti od nalaza, lekar može preporučiti dodatne analize ili pretrage.

Kada je preporuka da se uključi hematolog

U većini slučajeva prvi korak je izabrani lekar ili internista, ali postoje situacije kada je hematolog prava adresa. Hematolog je specijalista za bolesti krvi i koštane srži, i on gleda širu sliku: uzrok, tok, rizike i plan terapije.

Preporučuje se pregled hematologa kada anemija traje dugo ili se vraća, zatim kada vrednosti hemoglobina značajno opadaju ili postoji sumnja na hronični gubitak krvi. U slučaju da laboratorija pokazuje kompleksnije promene (ne samo gvožđe) ili da postoje simptomi koji se pogoršavaju uprkos terapiji, obavezno se treba javiti specijalisti. Preporuka je ista i ako nakon osnovnih analiza uzrok anemije nije jasan. Zapravo, najveća greška je „lečiti posledicu“, a ne pronaći uzrok.

Ishrana kod anemije: kako hrana može pomoći, ali i kada nije dovoljna

Ishrana je važna, ali treba biti realan, ako je deficit veliki ili postoji aktivan gubitak krvi, samo hrana neće brzo vratiti krvnu sliku u normalu. Ipak, pravilna ishrana je ključna kao podrška oporavku i stabilnosti.

Foto: Unsplash

Takođe, bitno je znati da se gvožđe iz životinjskih izvora obično lakše apsorbuje nego iz biljnih, ali i biljna ishrana može biti odlična ako je dobro organizovana. Kao korisne često se preporučuju namirnice kao što je crveno meso u umerenoj meri, povremeno džigerica, uz oprez i preporuku lekara, riba i morski plodovi (zavisi od vrste i kvaliteta), kao i jaja.

Odlični biljni izvori gvožđa su spanać, blitva, rukola i zeleno lisnato povrće, sočivo, pasulj, leblebije. Pokazalo se u praksi da organski kakao daje rezultate, odnosno da podiže nivo gvožđa u krvi. Slično je sa semenkama bundeve i susamom, orašastim plodovima, cveklom i integralnim žitaricama. Korisno je  i suvo voće poput suvih kajsija (u umerenoj meri). Namirnice bogate vitaminom C poput paprike i citrusa su dragocene, jer mogu pomoći boljoj apsorpciji gvožđa.

Anemija je rešiva, ali prvo mora da se razume

Anemija nije nešto što treba da se trpi i normalizuje, čak i ako traje godinama. Umor, bledilo, lupanje srca, kratkoća daha i pad koncentracije nisu „samo stres“ dok se ne dokaže suprotno. Pravi pristup je jednostavan, prepoznajte simptome, uradite analize, otkrijte uzrok i krenite sa ciljanim rešenjem.

Ishrana može biti odlična podrška i deo dugoročne prevencije, ali kada postoji izražena malokrvnost ili simptomi koji utiču na svakodnevni život, preporuka je da se obavezno uradi stručna procena. U situacijama kada je anemija uporna, nejasna ili se pogoršava, pregled kod hematologa može biti ključan korak ka pravoj dijagnozi i trajnom poboljšanju.

- Advertisement -