Vitamin D je neophodan, ali u ovim slučajevima ima ozbiljnih neželjenih efekata

Jedna od brojnih uloga vitamina D jeste da pomaže telu da apsorbuje kalcijum iz ishrane. Međutim, prekomerni unos vitamina D dovodi do toga da telo apsorbuje previše kalcijuma, što dovodi do neželjenih efekata od hiperkalcemije, kada kalcijum počinje da se skladišti u krvotoku umesto u kostima.

U nastavku su 5 neželjenih efekata viška vitamina D:

Gubitak apetita, mučnina i povraćanje

Gastrointestinalni (GI) simptomi su često prvi i najprimetniji simptomi viška vitamina D u telu. Jedan od najranijih znakova preteranog unosa vitamina D je osećaj mučnine u stomaku.

Hiperkalcemija iritira digestivni sistem i može da izazove gubitak apetita, mučninu i povraćanje. Kako nivo kalcijuma raste, telo radi na tome da eliminiše višak, što može da se manifestuje kao neobični digestivni simptomi.

Osetljivost usled opipavanja stomaka, takođe, može da bude znak trovanja vitaminom D.

Slabost, umor i pad raspoloženja

Osećaj umora je nespecifičan simptom, što znači da može da ukazuje na niz problema. Međutim, jedan od razloga zašto višak vitamina D izaziva pojačan osećaj umora je taj što visok nivo kalcijuma (koji se javlja posledično) remeti ravnotežu tečnosti i elektrolita u telu.

Vrtoglavica, razdražljivost ili malaksalost (opšti osećaj lošeg raspoloženja), takođe se javljaju usled preteranog unosa vitamina D.

Često mokrenje i dehidracija

Primarna funkcija bubrega je da filtriraju krv i uklanjaju toksine i otpad iz tela. Međutim, kada je nivo kalcijuma previsok, bubrezi moraju dodatno da rade kako bi eliminisali višak kalcijuma. Ovo opterećenje bubrega može da dovede do povećanog mokrenja, čak i ako se ne unosi dodatna količina tečnosti.

Iako je mokrenje neophodno za uklanjanje viška kalcijuma, češće mokrenje može na kraju da dovede do dehidracije i izazove simptome poput žeđi, umora ili glavobolje. Vremenom, dolazi i do primetnih promena na koži ili suve sluzokože, recimo u očima i nosu.

Bol u kostima i nakupljanje kalcijuma

Iako je vitamin D neophodan za održavanje jakih kostiju, previše ovog vitamina u telu može da ima suprotan efekat, što dovodi do bolova u kostima.

Visok unos vitamina D dovodi do povećane apsorpcije kalcijuma. Dok deo viška kalcijuma odlazi u krvotok, deo se takođe kalcifikuje u zglobovima, krvnim sudovima i mekim tkivima, i može da se manifestuje kao ukočenost ili bol.

Vremenom, prekomerni nivo kalcijuma može da dovede do kamena u bubregu (tvrdih naslaga minerala i soli koje se razvijaju u bubrezima) ili oštećenja krvnih sudova i izazove kardiovaskularne probleme, uključujući nepravilan rad srca (aritmije).

Neurološki simptomi

Neurološki simptomi poput novonastale ili stalne konfuzije ili mentalne magle, takođe mogu da budu simptom visokog nivoa vitamina D i kalcijuma.

Hiperkalcemija može da poremeti nervnu signalizaciju i nivo tečnosti, uzrokujući konfuziju, dezorijentaciju, mentalnu maglu, probleme sa koncentracijom ili razdražljivost.

Faktori koji povećavaju rizik od neželjenih efekata

Neke osobe su podložnije neželjenim efektima suplemenata vitamina D od drugih, jer sledeća stanja povećavaju rizik od neželjenih efekata ovog vitamina:

• Hiperparatireoidizam: Stanje u kojem paratiroidne (paraštitaste) žlezde proizvode previše paratiroidnog hormona (PTH), koji reguliše nivo kalcijuma u ​​krvi i kostima. Prekomerni nivo PTH može da dovede do visokog nivoa kalcijuma i može da pojača efekte vitamina D na kalcijum u krvi.
• Granulomatozne bolesti: Stanja poput sarkoidoze, koja uzrokuju preteranu reakciju imunog sistema, mogu da dovedu do toga da telo proizvodi previše aktivnog vitamina D. Uzimanje suplementa vitamina D bez konsultacije sa lekarom može dovesti do toksičnosti.
• Uzimanje drugih suplemenata: Ako se koristi više suplemenata, treba obratiti pažnju na ukupan unos vitamina D. Na primer, mnogi multivitamini sadrže vitamin D, tako da uključivanje dodatnog suplementa vitamina D može značajno da poveća rizik od toksičnosti.
• Upotreba određenih lekova: Tiazidni diuretici, kao što su digoksin i diltiazem, koji pomažu telu da se oslobodi viška tečnosti, mogu da pogoršaju hiperkalcemiju. Ako postoji visok nivo kalcijuma zbog preteranog unosa vitamina D, uzimanje ovih lekova sa suplementima vitamina D može da poveća rizik od nepravilnog otkucaja srca.

Koliko je vitamina D previše?

Preporučeni dnevni unos vitamina D je 600 međunarodnih jedinica (IU) za odrasle, odnosno prema uzrastu:

• Za decu do 12 meseci – 400 IU.
• Za osobe od godinu dana do 70 godina – 600 IU.
• Za osobe starije od 70 godina – 800 IU.

Preporučena dnevna doza vitamina D se generalno može postići konzumiranjem hrane, kao i izlaganjem suncu, a kada je potrebno i suplementacijom vitaminom D.

Opšta preporuka je da zdrava odrasla osoba ne bi trebalo da uzima više od 4.000 IU vitamina D dnevno.

Vitamin D u ishrani

Vitamin D je takozvani liposolubilni vitamin (rastvorljiv u masnoj sredini) i prisutan je u sledećim namirnicama:

• Masniji mlečni proizvodi.
• Riba poput haringe, skuše, papalina, sardina, lososa.
• Žumance jaja.
• Pečurke.
• Ceđena pomorandža.

Koliko je potrebno boraviti na suncu za sintezu vitamina D?

Vitamin D naziva se i sunčani vitamin, zato što ga organizam apsorbuje posredstvom sunčanih zraka.

Približno 5 do 30 minuta izlaganja suncu na licu, rukama i nogama, posebno između 10 i 16 časova, dnevno ili najmanje dva puta nedeljno bez protektivne kreme za sunčanje, je dovoljno za sintezu vitamina D. Kreme za sunčanje sa >SPF 8 blokiraju UVB zrake, koji proizvode vitamin D, rekla je za Blic zdravlje profesorka medicinske biohemije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalista kliničke biohemije dr Marija Matić.

Prekomerno izlaganje suncu ne uzrokuje trovanje vitaminom D, jer telo ograničava količinu ovog vitamina koji proizvodi. Dugotrajna i nekritična suplementacija vitaminom D u višku može dovesti do toksičnih efekata, istakla je prof. dr Matić.

Ko ne bi trebalo da uzima suplemente vitamina D?

Vitamin D je važan hranljivi sastojak, ali neki ljudi treba da budu oprezni kada razmatraju suplemente vitamina D, na primer:

• Osobe sa postojećim medicinskim stanjima poput hiperkalcemije, hiperparatireoidizma ili granulomatoznih bolesti.
• Oni koji uzimaju druge suplemente koji sadrže kalcijum ili vitamin D.
• Osobe koje već imaju visok nivo vitamina D u krvi.

Pre nego što se uključi suplementacija vitamina D, treba proveriti nivo vitamina u krvi i svakako pratiti uputstva lekara u vezi sa dozom.