Nemačka ukida rok trajanja za pojedine namirnice kako bi smanjila količinu bačene hrane
Ivan B.
Objavljeno 02/12/2023
Nemačka vlada, tačnije ministar poljoprivrede Cem Ozdemir, odlučio je da se za neke namirnice ukine rok trajanja i na taj način smanji količina hrane koja se baca.
On je ukazao da odrednica „najbolje upotrebiti do“, koja je obavezna na deklaracijama, zbunjuje mnoge kupce jer je nejasno da li je hrani istekao rok upotrebe ili ne, te da se mnoge namirnice bace iako su jestive.
Dakle, napravljen je korak da se nekoj hrani ukine administrativni rok trajanja, a pri tome se i te kako vodilo računa o tome na koje bi se proizvode ova odluka odnosila i, barem za sada, to su čaj, pirinač i med, koji imaju veoma dug rok jestiosti. Ipak, da bi to i zaživelo, potrebno je doneti pravila, odnosno utvrditi obavezujući popis izuzetaka za određene proizvode koji se čuvaju na policama. Nemački ministar smatra da je odgovornost Komisije EU da predloži obavezujuće propise za Evropsku uniju jer, prema podacima Komisije, svake godine u EU nastane gotovo 59 miliona tona otpada od hrane, što iznosi oko 130 kilograma po stanovniku.
Da se u svetu svakodnevno baca mnogo hrane, dobro je poznato. O tome svedoči i podak da se u Evropi godišnje baci hrana vredna više od 40 mlrd EUR. Hrana se baca u domaćinstvima, restoranima, ugostitljskim objektima, na njivama, u supermarketima… praktično u celom lancu snabdevanja.
Istovremeno, u mnogim državama, na svim kontinetima mnogo je stanovnika koji nemaju dovoljno novca za kupovinu osnovnih namirnica te je sasvim sigurno da bi svima bilo bolje da se manje hrane baca – jer se time višestruko štedi. Ako za to stiže predlog iz Nemačke i upućen je celoj EU, a reč je o zemljama daleko bogatijim od Srbije, ne treba sumnjati da je razlog opravdan. Upravo to je i rekao nemački ministar – potpuno je besmisleno da dugotrajne namirnice, poput čaja, pirinča ili meda, imaju rok trajanja. Po rečima pravnog savetnika u Uduženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marka Dragića, ukidanje roka trajanja za određene proizvode je dobar predlog.
– To bi se moglo primeniti na određene proizvode, koji zaista imaju dug rok trajanja – kaže Dragić. – Naravno, to se ne može i sigurno neće odnositi na proizvode koji imaju odrednicu „upotrebljivo do“ – poput mleka, jaja, mesa, prerađevina, namirnica koje su kvarljive i zato i moraju imati jasno propisan rok trajanja već na one s odrednicom „najbolje upotrebiti do“ – brašno, šećer… koje se uz dobro skladištenje mogu dugo koristiti, odnosno sačuvati odgovarajuća svojstva i posle roka koji se sada mora deklarisati.
Prema podacima NALED-a iz 2021. godine, u Srbiji firme bace oko 250.000 tona namirnica zbog toga što im je to jeftinije, nego da je doniraju kada joj se približi istek roka upotrebe. Građani hranu najčešće bacaju kad se pokvari – najviše hleb, meso i mleko, a najmanje voće i povrće.
Popularno sad
Svideće vam se
