Najznačajnija dela novog Nobelovca Juna Fosea koja su prevedena na srpski jezik

Ovogodišnji laureat Nobelove nagrade Jun Fose, kao jedan od najznačajnijih norveških pisaca današnjice, često je prevođen u Srbiji.

U trenutku kada mu je saopšteno da je dobio najviše priznanje iz sveta književnosti, plovio je fjordom u okolini Bergena, upravo tamo gde je dobio inspiraciju za mnoga svoja dela.

Fose je rekao da je „preplavljen emocijama i pomalo preplašen“.

– Ovo vidim kao nagradu za književnost koja pre svega želi da je književnost, bez drugih primisli – naveo je u saopštenju.

Fose u svojim dramskim delima spaja ukorenjenost jezika u svoju norvešku pozadinu sa umetničkim tehnikama modernizma. Nobelov komitet ocenio je da Foseova radikalna svedenost jezika i dramske radnje ispoljavaju čovekovu napetost i ravnodušnost u njihovoj srži.

– Zbog sposobnosti da evocira čovekov gubitak orijentacije, što paradoksalno omogućava pristup dubljim iskustvima, bliskim božanskim, Fosea smatraju inovatorom ne samo u savremenom pozorištu – navodi se u njihovom obrazloženju.

Od njegovih 12 romana, 26 drama, dve zbirke pripovedaka, sedam zbirki proze i dve knjige eseja, najvažniji su prevedeni na srpski jezik, s izuzetkom njegovog „magnum opusa“ u oblasti proze, ciklusa romana „Septologija“.

Sledi nekoliko njegovih najznačajnijih dela prevedenih na srpski jezik.

„To je Ales“

Prvi roman Juna Fosea koji je preveden na srpski jezik je „To je Ales“.

U ovom romanu Fose nas upoznaje sa čovekom koji je nestao u jednom norveškom fjordu. Iza njega je ostao samo čamac kao materijalni znak nekadašnjeg prisustva i priča o njemu koju u formi intenzivne ispovesti kazuje žena s kojom je živeo.

U ovom romanu ogleda se piščevo majstorsko pripovedanje o uspomenama koje se neprestano vraćaju, o misterioznosti nestanka i o živom duhu nesmirene priče ispunjene dramskom tenzijom i stilskom i jezičkom perfekcijom.

„To je Ales“ je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća Geopoetika u prevodu Mirne Stevanović.

„Melanholija I i II“

U delima „Melanholija I i II“ koje se već godinama objavljuju jednotomno, prepliće se nekoliko vremenskih epoha koje povezuje priča o čuvenom norveškom umetniku iz 19. veka Lašu Hertevigu.

U „Melanholiji I“, Fose maestralno uranja u Hertervigov um u vreme njegovih studentskih dana, kada je pretrpeo težak nervni slom. Kao student na Diseldorfskoj akademiji, Hertervig je bio paralisan paranojom i mahnito zaljubljen u Helene Vinkelman, petnaestogodišnju ćerku svoje stanodavke.

Zbog opsesije maloletnicom, pune lirskog sladostrašća i neobuzdanih seksualnih halucinacija, Hertervig završava na ulici. Izložen porugama, očajnički pokušava da ponovo uđe u stan Vinkelmanovih.

Međutim, poslednji deo prvog toma neočekivano nas vodi u početak 20. veka i u um pisca Cidmea, koji inspirisan Hertervigovom slikom „Sa Borgeje“, poput samog Fosea želi da napiše roman o slikaru. „Melanholija II“ smeštena je u 1902. godinu i ispričana iz perspektive njegove izmišljene sestre Uline.

Kombinujući istorijske činjenice sa fikcijom, autor nas uvlači duboko u svet umetnikove tanane duše, čija ranjivost izaziva njegov tragičan kraj, ali koja poseduje i neverovatan dar da uvidi božanstvenu lepotu sveta tamo gde je drugi ne bi ni opazili.

„Melanholiju I i II“ objavila je na srpskom jeziku izdavačka kuća Blum, u prevodu Radoša Kosovića.

„Izabrane drame“

U ovoj zbirci Foseovih drama u izdanju IPC Media nalaze se dela: „I nikada se nećemo rastati“, „Ime“, „Neko će doći“, „Dete“, „Sin“, „Noć peva svoje pesme“ i „Letnji dan“ u prevodu Radoša Kosovića.

Dramaturgija Juna Fosea često se naziva nedramatičnom. Zagovornici takvog mišljenja nisu uspeli da uvide da on stvara neizvesnost drugačije nego Ibzen, Strindberg i O’Nil, niti da se on ne uklapa u realistični mejnstrim evropske drame poslednjih decenija, čiji su glavni predstavnici Sara Kejn, Mark Rejvenhil i Marijus fon Majenburg. Jun Fose je odabrao svoj put rano, krećući se sve dublje u egzistencijalno, delimično religiozno obojeni dramaturški postupak, jedinstven u savremenom teatru.

„Neko će doći“ prva je drama u njegovoj biografiji, napisana 1992. godine.

„Ja sam vetar“

Drama „Ja sam vetar“ prati dvojicu muškaraca – Jednog i Drugog – koji plove brodom dok Jedan ne odluči da se ubije utapanjem.

Reč je o komadu koji je Fose napisao po porudžbini za Bergen međunarodni festival i koji je premijerno odigran u maju 2007.

Predstava je s uspehom postavljena i u drugim evropskim teatrima i igrana je u Londonu, Parizu, Beču, Lionu i Barseloni. Verzija u režiji Pola Takača našla je svoj put i do pozorišta u Njujorku.

Dramu je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća „Treći trg“ u prevodu Radoša Kosovića.

„San i druge drame“

San i druge drame odlikuje izraziti minimalizam, karakterističan za Fosea. Kroz pročišćen jezik kratkih, ritmičnih replika i pauza koje čine da dramski tekst postane poezija, Fose problematizuje muško-ženski odnos, ali i sam život, promatrajući ga sa specifične pozicije, kao neku vrstu sna ili vakuuma, u kojoj vreme i prostor počinju da se krive i gube značenje.

U drami „Toplo“ likovi uskaču u prošlo i buduće vreme pokušavajući da shvate sadašnje.

„San“ se dešava u jednom danu koji obuhvata živote mlade žene i mladog muškarca tokom koga oni postaju sredovečni, a zatim i stari par.

I „Ove oči“ predstavlja sliku života u snolikom stanju. Likovi postoje u među-prostoru koji postaje njihova realnost.

„Jutro i veče“

Novelu „Jutro i veče“ Fose je napisao 2000. Kao i mnoga njegova dela i ovo se bavi životom jednog ribara.

U prvom delu je njegovo rađanje koje je prikazano iz perspektive njegovog oca, a u drugom njegova smrt i retrospektiva važnih trenutaka i mesta iz njegovog života.

Delo je osvojilo prestižnu norvešku literarnu nagradu „Melsom“.

Na srpskom je objavljena u izdanju „Trećeg trga“, u prevodu Radoša Kosovića.

- Advertisement -