Vrednost barela nafte je pala sa 120 na 80 dolara, a cena gasa sa 345 na 71 evro

Iako cene nafte i gasa beleže značajan pad i krajem prošle i početkom ove godine, energetska kriza nije završena, već je samo izbegnuta njena apokalipsa, koju je nagoveštavao početak rata u Ukrajini, i to zahvaljujući izuzetno toplom vremenu i značajno manjom potrošnjom, pre svega „plavog“ energenta.

Tako bar tvrde stručnjaci koji upozoravaju da je samo zbog povoljnih klimatskih uslova izbegnut vrhunac vanredne situacije i zato su oprezni u prognozama za 2023. godinu i pored toga što su cene energenata, pre svega gasa i nafte, pale i nekoliko puta.

Drugim rečima za njih trenutne cene na berzama, po kojima gas 10. januara vredeo 71 evro po megavat satu, neuporedivo niže od istorijskog rekoreda zabeleženog 26. avgusta 2022. godine od 345 evra, nisu izvestan signal da će se takav trend nastaviti nakon marta ove godine. Sličan stav imaju i za naftu, koja se sa letošnjeg maksimuma od 120 dolara po barelu, ovih dana svela na oko 80 dolara, kolika je cena na berzama.

Opravdanje za takav oprez temelje pre svega što smatraju da je ovakva situacija sa potrošnjom energenata nerealna jer je uslovljena klimatskim povoljnim kretanjima, koji su doveli da skladišni kapaciteti u Evropi ostanu puni 83 % početkom januara, što je znatno iznad 69 %, koliko je EU u tom periodu imala u od 2016.do 2021. godine.

Međutim, pošto ova zima nije još završena a meteorolozi najavljuju ozbiljno hladno vreme u martu, oni predviđaju da bi ove zalihe gasa mogle da se istope na pesimističkih 4 ili optimističkih 15 % u skladištima na kraju grejne sezone.

Drugim rečima, preterani optimizam nije opravdan tim pre što energetski analitičari upozoravaju na značajne promene u Kini. Naime, u ovoj zemlji je potražnju za energentima opala je tokom politike „nulte COVID“, ali pošto je ova mera ublažena potražnja bi tokom ove godine značajno mogla da poraste. U tom slučaju, Evropa bi se suočila sa većim troškovima nabavke gasa, ali i drugih energenata zbog povećane potražne.

Evropa ne treba da bude preterano samouverena, jer bi scenario u kome Rusija zbog oporavka kineske privrede i potražnje mogla da ostavi Evropu bez gasa za sledeću zimu jer se još uvek nije oslobodila u potpunosti ruskog gasa, stoji u upozorenju Međunarodna agencija za energetiku.

Slična situacija je i sa naftom za koju pored gasa važe mere EU o zajedničkoj gornjoj granici berzanske cene. Po tom dokumentu od 15. februara gornja granica za gas ne bi trebalo da pređe 180 evra po megavat satu i 60 dolara po barelu za rusku naftu. To ograničenje, za sada ne brine Rusiju, kada je reč o ceni oba energenta, posebno nafte, koju umesto zapadnim kupacima,prodaje istočnim i to Indiji i Kini. Dakle, ovo trenutno zatišje na berzama vezano za gas i naftu, ne znači da će ono obeležiti i 2023. godinu. Na to upozorava i Loskot Stračot iz Centra za istočne studije.

Energetska kriza nije nestala. Ne doživljavamo najgori scenario, ali faktori neizvesnosti nisu nestali, navela je Stračot. Što se tiče Srbije, zvaničnici nagoveštavaju da za nas nema neizvesnosti do kraja grejne sezone.

Srbija će imati dovoljno gasa do kraja grejne sezone a cena gasa će biti prihvatljiva za građane i industriju. Od početka grejne sezone dnevna potrošnja varirala je izmedju 10 i 13 miliona metara kubnih, a do kraja grejne sezone neće biti potrošeno ništa od gasa uskladištenog u Banatskom Dvoru, gde u ovom trenutku ima 286 miliona kubnih metara gasa. Što se tiče očekivane dnevne potrošnja u januaru, ako baš bude hladno, ona može biti oko 14 miliona metara kubnih, uz pikove u kojima će se trošiti do 17 miliona.Važno je da je “Srbijagas” počeo pripremu za grejnu sezonu 2023/2024. godine za koju je Vlada planirala u budžetu 800 miliona evra za nabavku gasa i to iz kreditnog zaduženja, istakao je nedavno Dušan Bajatović generalni direktor “Srbijagasa”.

Stručnjak za energetiku u “Dilojtu” i bivši direktor u EPS-u, Željko Marković, pak kaže da je sada teško prognozirati, kako će se sledeće godine kretati cena energenata, uključujući i gas.

To zavisi od mnogih faktora, a prava situacija će se videti kada krene sezona punjenja skladišta, posle zime. Postoji velika neizvesnost u vezi sa snabdevanjem Evrope ruskim energentoma, što može dovesti do poskupljenja, ali sve zavisi i od drugih činilaca u energetskom sektoru na globalnom nivou, kaže Marković za “Blic”.

Da ta neizvesnost nije mala upozorava i Međunarodna agencija za energetiku.

EU će se suočiti ove godine sa nedostatkom u snabdevanju od 30 milijardi kubnih metara gasa. Taj nedostak je izvestan čak i uz svo uništenje potražnje i namerno smanjenje potražnje. Možda će se pokazati da je teško popuniti ovaj jaz, jer se kineski apetit za prirodnim gasom i LNG vraća, jer se zemlja ponovo otvara, navela je ova organizacija.

I. S.

- Advertisement -