Bečki institut: „Rast BDP-a u Srbiji ove godine biće nula, ako se rat u Ukrajini ne završi uskoro“
Srbija će imati inflaciju od 14 %, a privredni rast će biti nula, ako se rat u Ukrajini ne završi uskoro, već produži do kraja godine, izjavio je ekonomista za balkanske zemlje u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.
On je u intervjuu za Betu rekao da Institut ima dva scenarija za Srbiju – ako se rat uskoro završi privredni rast će biti 3,6 %, a inflacija 10 %, a pesimistički scenario je, ako rat u Ukrajini potraje do kraja godine ili se produži i naredne.
„U pesimističkom scenariju projektovali smo da će inflacija u Srbiji ove godine biti 14 % za celu godinu, dok će ekonomski rast biti nula, odnosno neće ga biti, što je ekonomska stagnacija u kombinaciji sa dvocifrenom inflacijom“, rekao je Jovanović.
Dodao je da nije detaljnije razmatran scenario privrednih kretanja u Srbiji, ako se rat u Ukrajini produžiti i sledeće godine, ali bi i u tom slučaju i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacija verovatno bili slični kao što projektovano u pesimističkom scenariju za ovu godinu.
Jovanović je rekao da nisu rađene projekcije za kretanje kamata, ali da će one rasti u skladu sa inflacijom i sa povećanjem kamatne stope Narodne banke Srbije (NBS).
Istakao je da su realne kamatne stope, odnosno kamatne stope korigovane za stopu inflacije, trenutno negativne.
On je rekao da je kontrola cena osnovnih namirnca u Srbiji dobro rešenje u trenutnoj krizi.
„Ti proizvodi, čija je cena fiksirana, imaju malo učešće u ukupnoj proizvodnji u zemlji, to je samo nekoliko osnovnih proizvoda, pa je zato šteta koja se možda pravi firmama zamrznutim cenama, minimalna. A s druge strane, tako se štite siromašni, jer oni najviše troše na te osnovne namirnice, a osim toga na taj način se sprečava eskalacija inflacije“, rekao je Jovanović.
Srbija je, prema njegovim rečima, u novembru prošle godine, pre nego što su cene bile zamrznute, imala inflaciju od 7,5 % i ona je bila najviša u regionu, a u maju ove godine inflacija je bila 10,4 %, što je svrstava među najniže u regionu.
On je rekao da „kapacitet“ srpskog budžeta može da izdrži povećanje plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade, što je obećao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ta povećanja, prema njegovim rečima, nisu tako velika da bi predstavljala problem za budžet. Ona su, kako je rekao, ustvari približno jednaka kumulativnoj inflaciji ove i naredne godine koja će, prema projekciji tog instituta, biti oko 16 %.
„Zbog toga se budžetski deficit u odnosu na BDP neće previše povećati, jer će istovremeno i budžetski prihodi rasti, zbog inflacije, kao i nominalni BDP. Naša trenutna projekcija je da će budžetski deficit ove godine biti oko četiri % BDP-a, što je slično kao i prošle godine“, rekao je Jovanović.
Istakao je da je najslabija karika u ekonomskoj politici Srbije to što „Vlada Srbije lako upada u nepovoljne pozicije“.
„Da se izrazim šahovskim rečnikom, Vlada Srbije je kao dobar taktičar, koji zna da povuče pravilne poteze kada se nađe u teškoj situaciji, ali ja slab pozicioni igrač, odnosno lako upada u nepovoljne pozicije“, ocenio je Jovanović.
Kako je rekao „za vreme pandemije, pa i ove godine, u ovoj krizi uzrokovanoj ratom, vlada preduzima relativno dobre antikrizne mere i zbog toga Srbija ima najbolje ekonomske rezultate u regionu i među najboljim u Evropi, međutim, ne radi skoro ništa da bi adresirala duboke strukturne probleme u ekonomiji i društvu“.
I. S.