Od oktobra do aprila EPS napravio gubitak od 435 miliona evra
Ivana S.
Objavljeno 01/07/2022
Cela stručna, pa i šira javnost zna da se Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije nalazi u problemima, ali koliki su oni zaista, svi van vlasti mogli su samo da nagađaju.
JP EPS je objavio izveštaj o realizaciji trogodišnjeg programa poslovanja za period prva tri meseca ove godine i rezultati su poražavajući.
Za samo tri meseca EPS je zabeležio gubitak od 29,8 milijardi dinara (oko 250 miliona evra) i to najvećim delom iz poslovnih aktivnosti.
Ovo je rezultat nakon gubitka u 2021. godini od 13,2 milijarde dinara (112 miliona evra). Taj prošlogodišnji gubitak došao u potpunsti u poslednjem kvartalu, jer za prvih devet meseci prošle godine EPS bio u dobiti od 8,5 milijardi dinara, što znači da je od oktobra do kraja decembra izgubio 21,7 milijardi dinara (185 miliona evra).
Kako se navodi u izveštaju EPS nije dobijao subvencije države, ali se zato mnogo zaduživao. U četvrtom tromesečju prošle godine ugovorili su kredite od 12,6 milijardi dinara i 150 miliona evra (ukupno oko 250 miliona evra). U poslednja tri meseca 2021. povučeno je 175 miliona evra, dok je ostalih 75 miliona povučeno u januaru. Ond aje u januaru povučeno još 20 miliona evra.
Na dan 31. mart 2022. godine ukupna kreditna zaduženost EPS-a je bila 167,5 milijardi dinara ili 1,4 milijarde evra.
Od početka ove godine ugovoreno je 18,2 milijarde dinara kredita (155 miliona evra), a povučeno oko 135 miliona evra (do 31. marta 2022).
Glavni razlog ovako katastrofalne finansijske situacije EPS-a je kolaps TENT-a prošle zime. Od oktobra do kraja decembra termoelektrane su proizvele 20 % manje struje od planiranog, a ukupna proizvodnja je bila 8,7 % manja od plana.
„Manja proizvodnja u termoelektranama usledila je zbog lošeg kvaliteta uglja iz RB Kolubara, neizbežnog omeranja remonta G1 u TENT B i havarije TENT-a u decembru 2021. godine“, navodi se u izveštaju EPS-a.
Oni opisuju kako se vlažni i blatnjavi ugalj lepio na bunkerima i dozatorima i kako je zbog toga bilo nedovoljno goriva za kotlove pa je i pored veće upotrebe mazuta došlo do ispada blokova.
Na TENT A ostao je u radu samo blok A2, ali sa „smanjenom i nestabinom snagom 60-120 megavata“.
Na TENT B zbog lepljenja blatnjavog uglja snaga je pala na 80 megavata.
Nakon skidanja blata sa bunkera i kakve takve stabilizacije došlo je do požara 26. decembra na bloku B1, a sledećeg dana desila se havarija mlina u bloku B2.
I. S.
