RGZ: „Kvadrati na pojedinim lokacijama za godinu dana i preko 20 % skuplji“

Prema poslednjem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), za prvi kvartal ove godine na tržištu nepokretnosti je u tom periodu obrnuto 1,6 milijardi evra, što je za 23,1 % više nego u isto vreme lane. Više od polovine tog novca potrošeno je na kupovinu stanova – 889,5 miliona evra.

U Beogradu je u odnosu na prvi kvartal prošle godine kvadrat poskupeo za 15 % u starogradnji i 9 % u novogradnji. Prema poslednjim statističkim podacima, najjeftiniji kvadrat u prestonici u stanovima, koji su već imali vlasnike bio je 400 evra, najskuplji 4.902 evra, a prosečno 1.680 evra. Kada su u pitanju novi stanovi, cene se kreću u rasponu od 600 do vrtoglavih 9.115 evra, dok je u proseku kvadrat novogradnje 2.165 evra.

– Stan u novogradnji u Novom Sadu u proseku košta 1.505 evra po metru kvadratnom, za 16 % više nego pre godinu dana, a u starogradnji se sa 1.255 evra popeo na 1.517 evra – podatak je RGZ. – U Kragujevcu su se na početku 2021. godine stanovi prodavali 1.011 evra u novogradnji i 772 evra u starogradnji, što je za 5 % manje od trenutnih cena.

Najveća razlika zabeležena je kod niških nekretnina. Samo za godinu dana, stan od 50 kvadrata u starogradnji skuplji je za gotovo 10.000 evra. Umesto prošlogodišnje cene od 831 evro, sada je kvadrat u proseku 1.020 evra, što je poskupljenje od čak 23 %.

Starogradnja u Novom Sadu poskupela je za 250 evra po kvadratu, u Beogradu za 220, a Nišu 190 evra. Najmanje je poskupljenje u Kragujevcu, za 30 evra po kvadratu. Uprkos statistici, ubedljivo su najskuplje nekretnine u Beogradu.

Prema rečima Nebojše Nešovanovića, analitičara u oblasti nekretnina, nije neobično da „plića“ tržišta nekretnina, kao što je Niš, doživljavaju veće oscilacije u cenama. S druge strane, kontinuirano poskupljenje stanova u Srbiji objašnjava velikom potražnjom i slabom ponudom. Smatra da cenu podižu pre svega imućni ljudi, koji iz straha od inflacije ulažu novac u nekretnine.

– U poslednje vreme određeni broj ljudi je generisao veliku količinu novca, koji iz straha od inflacije odlučuju da ulažu u nekretnine. Upravo oni podižu cenu nekretnina – kaže Nešovanović. – S druge strane, ponuda je i dalje limitirana i inertna, pa bi masovnija gradnja mogla da promeni situaciju.

Inače, posle stanova u prvom kvartalu 2022. godine, najviše je prometovano građevinsko zemljište 18 %, zatim poljoprivredno zemljište 15 % i stambeni objekti 13 %.

U Nišu najveći skok kupoprodaja

OD januara do marta sklopljeno ukupno 32.164 kupoprodaja, za 6,7 % više nego 2021. godine. Najveći skok kupoprodaja zabeležen je u Nišu. Dok ih je 2019. godine bilo 596, ove godine za 440 više – porast od oko 20 %. U Novom Sadu je pre tri godine sklopljeno 1.807 kupoprodaja, a ove 2.422, a za godinu dana za 13,7 % više. u Kragujevcu u odnosu na lane 11,1 % preko. U glavnom gradu je za godinu dana više kuporodaja na tržištu nekretnina za 6,6 %.

U prvom kvartalu ove godine je za 4 % manje nepokretnosti nego prošle godine plaćeno iz kredita

U prvom kvartalu ove godine 12 % nepokretnosti plaćeno je iz kredita, a to je za 4 % manje nego lane. Stanovi su se najviše iz kreditnih sredstava plaćali u Nišu 40 %, a zatim u Novom Sadu 33 %, u Beogradu 31 % i Kragujevcu 25 %.

I. S.

- Advertisement -