Amerikanci nas ucenjivali za gas – kod nas im nije prošlo
Iako je Amerika godinama unazad pritiscima pokušavala Srbiju da obaveže, da pored ruskog mora da koristi i njihov tečni gas, što joj je uspelo kod nekih članica EU, kod nas im nije prošlo, i to ne samo zbog cene, već i zato što za takav projekat još uvek ne postoje tehnički uslovi.
Upravo ti tehnički nedostaci bili su glavni adut srpskim vlastima da devet godina unazad odoli nametanju obaveznosti američke administracije, da se i od njih kupuje „plavi“ energent. Tu klauzulu uspeli su da izbegnu i prilikom potpisivanja „Vašingtonskog sporazuma“.
Da su pritisci bili veliki i da je Amerika pitanje gasa tretirala ne samo, kao ekonomsko, već i prvorazredno političko pitanje, nedavno je potvrdio i Ivica Dačić, predsednik Skupštine Srbije.
Vučić i ja smo od 2012. godine zajedno išli na sve sastanke i stalno je u Briselu ili Vašingtonu bila priča što ne kupimo gas od Amerike i što smo mi stalno sa Rusima. Mi pitamo: „A koji gas?“ Od toga nema ništa, a drugo, kad podvučete crtu, cena gasa je mnogo veća, nego ova koja dolazi iz Rusije. Zato su i opstruirali izgradnju Južnog toka. Bugarska je bila ta slaba tačka, ona je odustala i da nije izgrađen Turski tok mi bi bili „zamorćići“, jer bi trebalo da čekamo neki američki gas, rekao je Dačić.
U jednom trenutku kao „zamorčići“ mogli su da posluže i Nemci, koji takođe, nisu bili pošteđeni pritiska od strane Amerike, pa im je čak zaprećeno uvođenjem sankcija, zbog izgradnje gasovoda „Severni tok“. Taj ekonomski i politički rat bio je najintenzivniji u eri vladavine Donalda Trampa, ali od njega nije odustao ni njegov naslednik Džozef Bajden, koji je sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ipak uspeo u julu ove godine da postigne kompromisni sporazum.
Tada su se dvoje državnika obavezala da će se suprostaviti svakom ruskom pokušaju upotrebe gasovoda – kao političkog oružja, i da će podržati Ukrajinu i Poljsku u energetskoj bezbednosti, i za to izdvojiti milijardu dolara.
Za razliku od Nemačke, Bugarska nije uspela da se suprostavi američkoj administraciji, pa su njene zasluge što se odustalo od izgradnje Južnog toka. Pored toga, ona je morala i da kupi 20 % udela u LNG terminalu u Grčkoj i obaveže na kupovinu određenih količina američkog tečnog gasa.
Naš izvor iz Vlade Srbije tvrdi da je tačno da su srpske vlasti godinama unazad bile izložene pritiscima Amerike, da se oslobodi ruskog gasa, koje su nekada bile i na granici ucene.