Cene ogrevnog drveta i peleta na beogradskim stovarištima su povećane, dok ugalj nije poskupeo, ali ga nema dovoljno.
Prema informacijama dobijenim iz pojedinih stovarišta ogreva u Beogradu, kubni metar bukve i hrasta košta oko 7.000 dinara, dok je cepano drvo nešto skuplje.
Tona peleta, u zavisnosti od kvaliteta i toga da li je domaći ili uvozni, košta od 28.000 dinara do 30.500 dinara.
Cena tone najtraženijeg uglja ostala je ista kao prošle sezone i kreće se od 7.000 dinara do 14.000 dinara, ali ga nema dovoljno, izjavila je za Tanjug vlasnica jednog od stovarišta Smilja Čubrović.
Stovarište, koje vodi je gotovo potpuno prazno, sa dve-tri gomilice uglja iz Banovića i Kolubarskih kopova, a potražnja je veća nego protekle jeseni.
„Malo je problem sa snabedevanjem, a malo je i velika potražnja, jer su se sada svi setili da im treba ogrev. Prodali bismo i 50 tona dnevno da ga ima, ali se sada prodaje oko 20 tona svakog drugog dana. Nikad nije bilo gore nego sad. Ne znam da li je u pitanju psihologija, da se ljudi plaše da neće biti ogreva, ali uglja nema dovoljno. Kolubarski se čeka minimum 15 do 20 dana, a Banovići samo jedan dan“, kaže Čubrovićeva.
Dodaje da su na kolubarskim kopovima ograničene količine uglaj koje se mogu dobiti, a dodaje da nimu rudniku Banovići nije bolja situacija.
„Ni u Banovićima ne dobijamo istim tempom kao ranijih godina, kao i u Kolubari. Mada i nas ima jako mnogo u celoj Srbiji, a rudnik je samo jedan. Nema zvaničnih objašnjenaj zbog čega je tako, ali da biste dobili ugalj morate da platite i čekati na isporuku“, napominje Čubrovićeva.
Dodaje da se ruski kameni ugalj uopšte ne isporučuje u Srbiju, i da ga neće ni biti.
„Ceo svet je pohrlio tamo i kupuje ugalj u Rusiji, tako da za nas neće biti ništa, jer smo sitni kupci za njih“, kaže Čubrovićeva, uz objašnjenje da je glavni problem opšta nestašica energenata u svetu.
Dodaje da naši građani uglavnom kupuju oko 5 tona uglja, što je uobičajena količina, ali da je broj kupaca naizgled povećan.
„Verovatno da na stovarištima nema uglja, tako se ljudi upisuju na svim stovarištima, pa gde pre dođu na red. Da je normalna isporuka kao ranije, sa dva kamiona dnevno iz Kolubare smirili bismo ovu situaciju za dve nedelje, a kada dobijete jedan kamion u sedam ili deset dana to nije ništa“, zaključuje Čubrovićeva.
