Cena struje ne prestaje da raste – za godinu dana otišla do 60 %
Za razliku od domaćinstava, privreda kilovate kupuje na slobodnom tržištu i njena vrednost ove godine rapidno raste u odnosu na prošlu godinu – čak do 60 %.
Кupci koji tek sad zaključuju ugovore za 2022. godinu, u ovom trenutku ne mogu da dobiju kilovat ispod 105 evra po megavat-satu. To je regionalna cena sa tendencijom rasta do kraja godine.
„Evropska berza, a tim i cene na našem tržištu, reaguju na sve veću naknadu za emisiju ugljen-dioksida prilikom proizvodnje uglja. Ona je trenutno dostigla nivo od 60 evra po toni. Tu cenu nisu uspele da izdrže pojedine termoelektrane u okruženju i ugašene su“, pišu Novosti.
Istovremeno je poskupeo i gas, koji učestvuje u proizvodnji električne energije.
Кompanije su u avgustu 2017. godine, prema podacima SEEPEX, licenciranog operatora za organizovano tržište električne energije, plaćale 59,31 evra po megavat-satu. U avgustu ove godine, ista jedinica mere dostigla je cenu od čak – 108,68 evra.
„Cene električne energije iz prošle godine nisu relevantne, zbog uticaja pandemije kovida. Bila je smanjena potražnja“, objašnjava Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX.
„U odnosu na period od 2017. do 2019. godine, cena je porasla, zbog velikog porasta taksa na emisiju ugljen-dioksida, sa 25 na 61 evro po toni, i najviše se odnosi na električnu energiju iz termoelektrana. Cena gasa je više od tri puta veća cena u odnosu na početak ove godine. Dok se ne stabilizuje cena gasa, ne može se očekivati pad cene električne energije. Trenutno, industrija plaća cenu po ugovorima, koji su kupci zaključili sa snabdevačima u 2020. godini. Oni ne bi trebalo da osete ovaj porast cena, ako su ugovori takvi da snabdevač garantuje cenu i isporuku električne energije. Takođe, kupci koji su potpisali ugovor o snabdevanju do aprila ove godine za narednu 2022. platiće blago povećanje cena. U proseku oko 60 evra po megavat-satu“, navode Novosti.
Električna energija u pojedinim granama nosi značajan trošak. Tako je i u hemijskoj industriji.
„Proizvođači plastike, na primer, plaćaju i do četiri puta skuplje sirovine, a sada će i skuplju struju“, objašnjava Dragan Stevanović, predsednik Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije.
Postoje privatni proizvođači plastike, koji kilovate mesečno plaćaju i 150.000 evra. Svako povećanje cena utiče i na to koliko košta krajnji proizvod. Tako postajemo manje konkurentni u inostranstvu, a oko 2.000 registrovanih proizvođača je ostvarilo izvoz od 870 miliona evra.
„EPS, inače, ne plaća naknadu za emisiju ugljen-dioksida i poslovanje nije opterećeno ovim nametom. Cene električne energije za privredu se formiraju na slobodnom tržištu, pa s obzirom na rast na berzi, raste i vrednost kilovata“, pišu Novosti.