Connect with us

Magazin

Zemlja teži čak šest ronagrama: Usvojene nove merne jedinice

Photo: Unsplash

Međunarodni istraživači okupljeni u Francuskoj izglasali su nove najmanje i najveće merne jedinice, podstaknuti stalno rastućom količinom podataka, a to su ronagrami i kvetametri.

Po prvi put u više od tri decenije, nove su merne jedinice dodate Međunarodnom sistemu jedinica (SI), dogovorenom globalnom standardu za metrički sistem.

Rona i kveta postaju oznake za najveće merne jedinice, a ronto i kvekto za najmanje.

O promeni su glasali istraživači i predstavnici vlada iz celog sveta, koji su prisustvovali 27. Opštoj konferenciji za težine i mere, koja upravlja SI-om i održava se otprilike na svake četiri godine u dvorcu Versaj, zapadno od Pariza.

Nacionalna fizikalna laboratorija Ujedinjenog Kraljevstva, koja je pokrenula inicijativu za nove merne jedinice, potvrdila je da je usvojena rezolucija. Time se olakšava izražavanje velikih količina.

Otkako je SI uspostavljen 1960. godine, naučna potreba dovela je do sve većeg broja mernih jedinica. Hemičari su uveli zetu i jotu, kako bi lakše izrazili velike molekuralne količine. Jotametar je jedinica iza koje slede 24 nule.

Čak ni moćna jota nije dovoljna za sve veću količinu podataka, prema Ričardu Braunu, direktoru odeljenja za merne jedinice u Nacionalnom fizikalnom laboratoriju Ujedinjenog Kraljevstva.

„Vrlo smo blizu granice po pitanju izražavanja podataka u najvećoj mernoj jedinici jotabajtima“, rekao je Braun za AFP i dodao „Na donjem kraju ima smisla imati simetrično širenje, što je korisno za kvantnu nauku, fiziku čestica – kada merite stvarno, stvarno male stvari“. Nova težina sveta

Nove merne jedinice mogu pojednostaviti govor o nekim prilično teškim objektima.

„Ako razmišljamo o masi, umesto o udaljenosti, Zemlja teži otprilike šest ronagrama“, kaže Braun.

Ideju za ažuriranje je dobio kada je video da se koriste neodobrene merne jedinice za skladištenje podataka, kao što su brontobajti i helabajti.

To su bili termini koji su neslužbeno bili u opticaju, pa je bilo jasno da SI mora nešto preduzeti. Međutim, metričke prefikse treba skratiti samo na njihovo prvo slovo. B i H su već zauzeti, što isključuje „bronto“ i „hela“. Jedina slova koja nisu korišćena za druge jedinice ili druge simbole bila su R i Q.

Konvencija nalaže da veći prefiksi završavaju na A, a manji na O.

„Nove bi merne jedinice trebale osigurati sistem za budućnost i zadovoljiti svetsku potrebu za većim brojevima, barem u sledećih 20 do 25 godina“, zaključio je i dodao je Ričard Braun.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Magazin

Slavimo Svetog Jovana Zlatoustog

Foto: SPC

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Jovana Zlatoustog, velikog svetitelja i reformatora koji je poznat i kao najčuveniji propovednik u istoriji crkve.

Rođen je u Antiohiji, gde je studirao bogoslovlje u sklopu škole biblijske egzegeze kojom je rukovodio Diodor Tarsijski. U Antiohiji je rukopoložen u čin đakona i sveštenika.

Kao đakon piše „O sveštenstvu“, delo neprevaziđeno do danas, a kao sveštenik posvetio se propovedničkoj službi. Propoveda svakodnevno, na određene teme, ali naročito o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, osuđujući bogate i one koji drže vlast.

Ubraja se u Sveta tri jerarha, a nadimak Zlatousti dobio je zbog svojih retoričkih sposobnosti.

Godine 397. izabran je za episkopa carigradskog, nakon čega ulazi u sukob sa Evtropijem, ministrom dvora cara Arkadija, i sa caricom Evdoksijom, jer je predlagao potpunu reformu načina života, kako u crkvi tako i na carskom dvoru. Zbačen je sa prestola 402. godine, a carica Evdoksija ga progoni u Kukuz, gde je umro 407. godine. Odatle piše najveći deo pisama, među kojima i onih sedamnaest Pisama Olimpjadi.

Njegove svete mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim (Vatikan), gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u Carigrad (Istanbul).

Sveti Jovan Zlatousti imao je veliko poštovanje prema Svetome pismu i Svetoj liturgiji. U svojoj društvenoj etici, Sveti Jovan Zlatousti je dokazivao da je ljubav prema bližnjem i siromašnom prava tajna.

Smatra se jednim od najučenijih svetitelja, pa se veruje da na današnji dan valja uzeti neku knjigu i iz nje pročitati makar deo.

U nekim krajevima Srbije još se veruje da na današnji dan žene ne treba da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle.

U mnogim srpskim porodicama ovaj svetac slavi se kao krsna slava.

U subotu, 28. novembra, počinje Božićni post, drugi po dužini u pravoslavnom kalendaru. Trajaće šest nedelja do 7. januara, do praznika u slavu rođenja Isusa Hrista.

 

(b.i)

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu