Šef energetske kompanije (RVE) strahuje da će na srednji rok u Nemačkoj doći do nestašice struje, što bi kompanije moglo naterati na egzodus iz zemlje, prenosi Bild.

– Prosperitet Nemačke zasnovan je na snažnoj industriji. Oskudno snabdevanje energijom dovešće do visokih cena, što će ugroziti konkurentnost Nemačke kao industrijske zemlje. Sada vidimo prve znakove deindustrijalizacije – izjavio je šef RVE Markus Kreber.

– Kao industrijska lokacija, Nemačka ima ozbiljan problem: nemamo na raspolaganju toliko energije koliko nam je potrebno. Ovaj jaz dovodi do visokih cena i do opravdane zabrinutosti za konkurentnost – nastavio je Kerber.

Jedno je sigurno: savezna vlada želi da se u proizvodnji struje u potpunosti preorijentiše na zelenu energiju. Do 2030. godine, 80% energije trebalo bi da potiče od sunca i vetra. Do 2035, sva struja bi trebalo da dolazi iz obnovljivih izvora.

Ipak, Nemačkoj će, sve više, biti potrebna struja iz inostranstva. Pošto su sredinom aprila isključene poslednje tri nuklearke, Nemačka je morala da kupuje više struje u inostranstvu nego što je isporučivala.

Šef RVE stoga poziva na „ogromna ulaganja u zelenu energiju.“ Prema njegovim rečima, „volja i novac su tu. Da bi se investicije zaista ostvarile, potreban je dugoročno pouzdan okvir, koji će stvoriti stvarne podsticaje.“

Sadašnja energetska politika je operacija na otvorenom srcu društva

Kreber u svom upozorenju nije usamljen. Generalni direktor hemijske grupe Evonik Kristijan Kulman govorio je na Nemačkom radiju o „katastrofi energetske politike.“

– U Nemačkoj plaćamo najviše cene struje na svetu, a svaka privreda živi i zavisi od jeftinog i dostupnog snabdevanja energijom – upozorio je Kulman.

Zaključak Kulmana je jednostavan: „Nemačka je pod pritiskom kao poslovna lokacija.“

Energetski stručnjak Roland Farnung takođe poziva na uzbunu:

– Energetska politika, koju sada usvaja savezna vlada, praktično predstavlja operaciju na otvorenom srcu društva, sa značajnim rizicima za nemačke kompanije.

Farnung prilično dobro poznaje energetska tržišta. Bio je izvršni direktor energetskih kompanija, kao što su Energie AG i Hamburgische Electricitäts-Werke.

Ukoliko se zadrži sadašnja energetska politika, on strahuje od „mnogo viših cena struje u budućnosti.“

Konkretno, prema publikacijama Federalne mrežne agencije, Farnung predviđa da bi do 2030. troškovi za proizvodnju električne energije u Nemačkoj mogli da porastu sa sadašnjih 10,3 centa na 15 centi po kilovat satu.

Poređenja radi, U SAD su troškovi proizvodnje električne energije svega tri centa po kilovat satu, dok u Kini iznose četiri centa. To znači da će Nemačka u budućnosti još više izgubiti na konkurentnosti i, u energetskom smislu, postati još manje atraktivna lokacija.

Jasmin Fahimi, predsednica Nemačke konfederacije sindikata (DGB), u „Handelsblatu“ upozorava na egzodus nemačke industrije i poziva na osetno sniženje industrijske cene struje, što bi, prema njenom mišljenju, trebalo da se postigne putem subvencija.

Kako kaže Fahimijeva, „sa konkurentnim cenama energije, visokokvalitetne lokacije mogu da se takmiče sa Kinom i na srednji i dugi rok, uz više sigurnosti za ulaganja.“

Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku, u Nemačkoj je u prvom tromesečju proizvedeno i isporučeno ukupno 132,8 milijardi kilovat sati električne energije, što je „neobično nizak“ nivo.