Ostrvo Ikarija je grčko ostrvo u Egejskom moru, smešteno blizu obale Turske. Ikarija je poznata po svojoj lepoti, netaknutoj prirodi, prelepim plažama i tradicionalnom načinu života. Ostrvo je dobilo ime po Ikaru, sinu Dedala, koji je, prema grčkoj mitologiji stradao jer je leteo preblizu sunca.
Ikarija je poznata kao „ostrvo dugovečnosti“ jer ima izuzetno visok procenat stogodišnjaka među svojim stanovništvom. To se pripisuje ne samo genetskim faktorima, već i načinu života na ostrvu. Tradicionalni mediteranski način ishrane, fizička aktivnost, redovno opuštanje i druženje s porodicom i prijateljima smatraju se ključnim faktorima za dugovečnost na Ikariji. Ljudi su na ostrvu izuzetno srećni i zadovoljni.
Na ostrvu se može uživati u prelepim peščanim plažama, tirkiznom moru, slikovitim selima i pejzažima. Takođe, posetioci mogu istražiti tradicionalne grčke kuće, uživati u lokalnoj kuhinji koja je bazirana na svežim sastojcima. To su uglavnom riba, maslinovo ulje, povrće i voće. Ostrvo nudi i mogućnosti za planinarenje i šetnje prirodom.
Ikarija je popularna destinacija za posetioce koji žele da se opuste, pobegnu od gužve i stresa, i dožive autentično grčko iskustvo. Ostrvo je prilično nedirnuto masovnim turizmom, pa posetioci mogu doživeti tradicionalnu grčku kulturu i gostoprimstvo.
Ostrvo nema prirodne luke, što ga čini odvojenim od ostatka Grčke. Kaže se da je njegov jezik srodan klasičnom grčkom u pogledu ritma i izgovora. Muzikolozi kažu da je njegova narodna muzika najbliža grčkoj klasičnoj muzici. Sela su raštrkana, putevi dotrajali, javni prevoz gotovo da i ne postoji pa će vam trebati ili auto ili dobra obuća.
Boravak na obali, koja ima hotele, vile i lučke taverne, i malu lepu plažu u blizini, trebao bi da se kombinovati sa putovanjem u unutrašnjost po brdima do Christos Rachesa. Oko 1.000 ljudi (osmina stanovništva Ikarije) živi u ili oko tog područja, a petkom i subotom i tokom panegirija (festivala) to je centar zajednice.
