Za učlanjenje Srbije u EU bi glasalo 44 %, a protiv 42 % građana
Ivana S.
Objavljeno 31/03/2023
Građani Srbije nemaju ideju o tome šta bi moglo da bude idealno rešenje za problem Kosova i realan ishod pregovora pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), uz ocenu da su „građani srcem okrenuti Rusiji, a novčanikom ka Zapadu“.
Na pitanje šta bi bilo idealno rešenje za Kosovo, 38 % građana nema odgovor, a isti je procenat onih koji ne znaju šta bi mogao da bude realan ishod aktuelnih pregovora Beograda i Prištine.
Dok trećina građana, 34 %, smatra da bi idealno bilo da Kosovo ostane u okviru Srbije, s većim ili manjim stepenom autonomije, svaka peta osoba smatra da bi najbolje rešenje bilo priznavanje kosovske nezavisnosti – 8 %, 7 % je za podelu teritorije, dok je 5 % za prihvatanje francusko-nemačkog predloga.
Rezultati pokazuju i da 35 % građana, kao rešenje koje nije nužno idealno, ali je realno, vidi priznavanje Kosova, podelu teritorije, prihvatanje francusko-nemačkog plana, dok 14 % građana smatra da je Kosovo kao deo Srbije realna solucija.
Skoro trećina građana otvoreno kaže da ne zna šta francusko-nemački plan podrazumeva, a samo 7 % njih smatra da je to korak ka finalnom sporazumu Beograda i Prištine.
Kada se sadržaj predloga pojasni građanima, većina ga ne smatra prihvatljivim, pa CRTA navodi da bi samo 26 % građana prihvatilo plan, a 20 % njih kaže da bi prihvatili nezavisnost Kosova u zamenu za obezbeđivanje boljeg položaja Srba.
Građani koji trenutni predlog smatraju prihvatljivim, većinski vide priznavanje Kosova, podelu teritorije ili prihvatanje francusko-nemačkog plana kao realno, a nešto ređe i kao idealno rešenje pitanja Kosova.
Građani su rastrzani u vezi sa strateškim pravcem Srbije, pa je stav 44 % ispitanika da bi Srbija trebalo više da se okrene ka Zapadu, a 43 % ih je za jaču vezanost s Rusijom.
Politika sedenja na više stolica čini se najprihvatljivijom za većinu građana, među kojima ima tek 18 % onih koji misle da bi Srbija trebalo u potpunosti da se opredeli za jednu ili drugu stranu.
Rusija se percipira kao najvažniji politički i bezbednosni partner, dok se nasuprot tome Evropska unija percipira kao najvažniji ekonomski partner.
Za učlanjenje Srbije u EU bi glasalo 44 %, a protiv 42 % građana.
Istraživanje CRTA je sprovedeno telefonski na reprezentativnom uzorku od 1.011 punoletnih građana Srbije, bez Kosova, u periodu od 25. februara do 3. marta 2023. godine.
I. S.
