Ekonomija

WIPO: „Srbija na 53. mestu u svetu po inovacijama“

Photo: Pexels

Švajcarska, Švedska i SAD vodeće su zemlje po inovativnosti u svetu, a Srbija na toj tabeli zauzima 53. mesto, pri čemu su njena ulaganja u inovativnost daleko veća od učinka, pokazuje najnoviji indeks Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).

Globalni indeks inovativnosti (GII) za 2023. godinu koji je objavljen, analizirao je nivo inovativnosti u 132 zemlje, i to na osnovu oko 80 indikatora, među kojima su i investicije, obrazovanje, državna izdvajanja i ulaganja u nauku i u razvoj onlajn proizvoda.

Iako su na vodećim mestima i dalje zemlje sa razvijenim ekonomijama, indeks pokazuje da se u poslednjih deset godina na indeksu najbrže penjala grupa ekonomija sa srednjim BDP. Tako se Kina popela na 12. mesto, ispred Japana na 13, i Izraela koji je na 14. mestu.

Srbija je popravila poziciju za dva mesta u odnosu na prošlu godinu i sada je na 53, kao i 2020. godine. Navodi se, međutim, da Srbija bolje stoji sa ulaganjem u inovacije, po čemu je na 41. mestu, dok je po inovativnom učinku 64.

Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija najbolje stoji kada je reč o infrastrukturi (35. mesto), sofisticiranosti tržišta (41) i ljudskom kapitalu i istraživanju (51). Najslabije rezultate ostvarila je po kriterijumima kreativni „autput“ (92), sofisticiranost biznisa (68) i institucije (57).

U širem regionu, Slovenija je na 33. mestu, Mađarska na 35, Bugarska na 38, Hrvatska na 44, a Rumunija na 47. Iza Srbije na tabeli su su Severna Makedonija na 54, Crna Gora na 75, Bosna i Hercegovina na 77. i Albanija na 83.

Uz Kinu, koja je ostvarila brz uspopn na tabeli WIPO, u poslednjih deset godina najbrže su napredovale i Indonezija, Turska, Indija i Vijetnam. Na poslednja tri mesta među 132 zemlje na indeksu GII su Burundi, Niger i Angola.

WIPO navodi da je čak 21 država, uprkos relativno nerazvijenim privredama pokazala bolje performanse nego što se očekivalo, i to uglavnom države podsaharske Afrike, jugoistočne Aizije, dalekog istoka i Okeanije.

Ta specijalizovana agencija UN ukazuje da se do ovogodišnjih rezultata GII došlo u svetlu laganog privrednog oporavka posle pandemije kovida-19, visokih kamatnih stopa u svetu i geopolitičkih sukoba. GII za 2023. pokazuje i da uslovi za preduzetnička ulaganja, koja pretvaraju ljudsku inovativnost u nove proizvode i usluge, postaju sve nesigurniji i da se ukupna suma takozvanih rizičnih investicija prošle godine veoma smanjila, navela je WIPO.

I. S.

Related Topics:Istaknuto pandemija kovid 19 SRBIJA WIPO

Up Next

Narodna stranka Vuka Jeremića zajedno sa Dverima i Zavetnicima traži sednicu Skupštine Srbije o Kosovu

Don't Miss

EBRD: „Agrobiznis ključni prioritet u Srbiji“

Click to comment

Privreda

Tomislav Momirović: „CEFTA tržište je važno za srpsku privredu“

Photo: Pexels

„Značaj CEFTA tržišta za srpsku privredu je ogroman. CEFTA je drugi trgovinski partner Srbije sa učešćem u ukupnoj razmeni zemlje u iznosu većem od 18 %“, rekao je Momirović posle konferencije „CEFTA WEEК 2023“ u Podgorici.

Dodao je da će predsedavanje Srbije biti pre svega fokusirano na konsolidaciju i ojačavanje sprovođenja sporazuma, radu na intenziviranju trgovinske razmene strana potpisnica CEFTA, a pružiće i priliku da se među prioritete predsedavanja postave teme digitalizacije i elektronske trgovine.

Momirović je istakao da ekonomska saradnja koja se bazira na standardima i principima Evropske unije u okviru CEFTA mehanizma, a posebno na iskrenoj volji učesnica, donosi rezultate u vidu rasta ekonomske aktivnosti, trgovine, stvaranja novih i boljih radnih mesta.

„Vlada Srbije i Ministarstvo trgovine čvrsto stoje na stanovištu da je slobodna ekonomska regionalna saradnja od izuzetne važnosti, a to pokazuje i podatak da je u prvih devet meseci ove godine Srbija ostvarila blizu pet milijardi evra u trgovinskoj razmeni sa CEFTA“, rekao je ministar.

I. S.