Connect with us

Ekonomija

Vlada Srbije: „Od 15. maja biće omogućen slobodan izvoz brašna iz Srbije“

Foto: Unsplash

Od 15. maja biće omogućen slobodan izvoz brašna iz Srbije, odlučila je Vlada Srbije na sednici.

Vlada je usvojila izmenjenu Odluku o privremenom ograničenju izvoza i dozvolila slobodnu prodaju brašna inostranim kupcima, ali je izvoz pšenice i kukuruza i dalje ograničen – u maju je dozvoljen izvoz 220.000 tona pšenice i 150.000 tona kukuruza. To je ostalo nepromenjeno.

Predsednica Udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović kaže za Danas da odluka o slobodnom izvozu brašna stupa na snagu 15. maja, a da do tada važi kvota koju su ranije usvojili i kojom je izvoz bio ograničen na 23.000 tone.

„Ovo je jedna korektna odluka Vlade, koja je slobodno mogla da bude doneta ranije. Zašto baš sada ne znam, ali ukoliko je u početku krize zarad kontrole rasta cena sirovine na domaćem tržištu bilo potrebno uvesti privremenu zabranu izvoza, za brašno to nije imalo smisla“, kaže Savović.

Kvote za žitarice, međutim ostaju, i Savović ističe kako ne vidi nastojanje naše Vlade da se one ukinu, te da bi to bilo toliko pozitivno iznenađenje da u njega „apsolutno ne veruje“.

„Kvote jesu veliki pomak, gotovo dva meseca je bio zastoj, razumljiva je odluka da bude podmireno domaće tržište, ali u ovom trenutku apsolutno nema opasnosti što se tiče naših bilansa. Kada se radi o junu, iskreno se nadamo da će Vlada naći razumevanja i da će kvota za izvoz kukuruza za jun biti povećana, kao i da ćemo naći najbolje rešenje o kvotama za novi rod“, napominje Savović.

Ukoliko je Vladi prihvatljivo rešenje sa kvotama, to je korektno, ističe ona, ali se moraju korigovati količine, naći način za potpisivanje ugovora za novi rod i mora se napraviti odluka koja će imati smisla i u praksi biti upotrebljiva.
Savović kaže da je neophodno pojednostaviti i procedure, pre svega olakšati proceduru oko izdavanja dozvola za izvoz.

Zabrana izvoza je imala negativne posledice po privredu Srbije, jer su narušeni, kako kaže, tradicionalno dobri odnosi Srbije sa inostranim kupcima, narušen je i imidž naše zemlje, zbog čega se i smanjuje broj ugovora.

Najveća konkurencija koju Srbija ima po pitanju izvoza ovih žitarica je u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Ukrajini i Rusiji, a Sunčica Savović podseća da najveći deo naših žitarica odlazi do krajnih kupaca, najviše u Africi i Aziji preko rumunske luke Konstanca.

Na zalihama smo, prema njenim rečima, 4. maja imali 992.706 tona kukuruza na raspolaganju za izvoz i za prelazne zalihe.

Ukupne zalihe kukuruza, sa onim što nam je potrebno za domaću potrošnju, u Srbiji je 2,6 miliona tona, a pšenice 1,23 miliona tona, od čega 1,1 milion za izvoz.

Vlada Srbije je početkom marta zabranila izvoz, između ostalog, i pšenice, kukuruza i brašna, kako bi sačuvala domaće tržište i sprečila eventualnu nestašicu ovih roba, zbog čega su se proizvođači i izvoznici pobunili, smatrajući da svega ima dovoljno, da nema potrebe za potpunim zatvaranjem tržišta ka inostranstvu, tražeći uvođenje kvota.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ekonomija

Aleksandar Vučić: „Struja će morati da poskupi“

Foto: Unsplash

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će struja morati da poskupi, ali da to svakako neće biti „preko noći“, kao i da će se nadležni truditi da to i dalje bude niska cena, iako veća nego do sada.

Vučić je, govoreći za TV Pink o ceni struje i poskupljenju, rekao da je struja u Srbiji najjeftinija u Evropi, bila je ranije u Ukrajini, od kako je izbio rat više, nije, kao i u Gruziji.

Nema više niko u Evropi cenu kao u Srbiji. To je kod nas suštinski socijalna kategorija, što nije fer, prema EPS-u, ali je tako, rekao je Vučić.

Gledaćemo da držimo da cena i dalje bude izuzetno niska, ali će morati da se poveća u nekom trenutku, dodao je predsednik.

On je pojasnio da i kada se najavi povećanje cene struje, mora da prođe mesec dana ili dva, dok to ne odobri agencija, tako da svakako ne može da se desi „preko noći“.

Dodao je da mora da se očuva finansijska stabilnost zemlje, ali i da mora mnogo da se ulaže u EPS, kako se ne bi kopalo 60.000-70.000 tona, već 90.000 tona uglja i kako bi sistem bio održiv.

Ukazao je da moramo da radimo i na izgradnji nuklearnih elektrana, dodajući da je i danas razgovarao sa mađarskim partnerima o tome da Srbija „uđe“ delom u mađarsku nuklearku Paks, da plati 1,8 milijardi za svoj deo.

Oni bi, kaže, da „uđu“ u hidroelektrane Ðerdap ili Bistricu, jer su im potrebna reverzibilni izvori.

„Moramo da razmišljamo o obnovljivim izvorima energije, najčvršću poziciju imate tada. To su pitanja za razgovor, a da li će i šta neko od političara da kaže, ne sekiram se. Kada nemaju šta da kritikuju, pričaju o institucionalizaciji“, rekao je Vučić.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu