Italijanska i francuska vina spadaju u red najpoznatiji na svetu, iako grožđe uzgajano u ovim zemljama zapravo vodi poreklo od grčkih čokota vinove loze. Vinska istorija seže mnogo dublje u prošlost čak do antičke Grčke. Nepravedno zapostavljena grčka vina od lokalnih sorti grožđa vrlo su specifična po ukusu i jedinstvena u svetu. Grčka kao zemlja mora i sunca odvajkada je imala idealne uslove za uzgoj vinove loze koja je obilno rađala dajući slatko grožđe od koga se potom spravljalo vino.
Dar boga Dionisa
Vinska istorija Grčke seže duboko u prošlost čak 6.500 godina. Legenda kaže da su ljudi „nektar bogova“ dobili od Dionisa boga plodnosti, života, vina i uživanja, pa su se u njegovu čast u antičko doba pravile svetkovine. Vino je u staroj Grčkoj bilo nezaobilazni deo verskih obreda, smatralo se simbolom zdravlja, uspeha i bogatstva a čuveni filozofi toga doba uz čašu vina diskutovali su o suštini života.
Prvi tragovi o proizvodnji vina pronađeni su na ostrvu Krit i datiraju iz sredine 3. veka pre nove ere. Arheolozi su na ovom prelepom ostrvu pronašli nekoliko glinenih vinskih presa, vinske čaše i amfore koje potvrđuju značaj i ulogu vina u drevnim vremenima. Grci su ne samo proizvodili već i trgovali s vinom i dobro zarađivali. Zahvaljujući tome kupovali su žitarice i zlato iz drevnog Egipta, bakar iz Sirije i sa Kipra, slonovaču iz Afrike. Još u to vreme najskuplja i najcenjenija bila su vina sa egejskih ostrva.
Vina koja su pili stari Grci bila su dosta drugačija od onih koja mi danas poznajemo i konzumiramo. Naime, za skladištenje i transport vina koristile su se glinene amfore, a sitne pore i nedostatke zaptivali su se borovom smolom. Vremenom vino koje je čuvano u amforama je poprimalo specifičan ukus borove smole što je ostao prepoznatljiv znak ovih vina do danas. Tako je nastalo najstarije grčko vino poznato pod imenom ratsina.
