Novinar i publicista iz Prištine Veton Suroi izjavio je u emisiji „Iza vesti“ da je neophodna spremnost Beograda, Prištine i međunarodne zajednice, kako bi se napravio sporazum koji bi doneo dugoročni mir.

Kao interes obe strane u pregovorima ističe zajedničko regionalno tržište. „I 24 godine nakon rata na Kosovu, i dalje se svakodnevno ‘ratuje’ na Kosovu. Živimo u nezavršenom konfliktu četvrt veka“, naglasio je Suroi, koji je i osnivač prištinskog lista Koha ditore.

„Problem je iz kog ugla, iz koje pesrpektive gledamo. Činjenica je da razgovaramo 30 godina nakon pada Berlinskog zida, i 24 godina nakon završetka rata na Kosovu, a još razgovaramo o završetku konflikta, ili uspostavljanju demokratskog društva, i uspostavljanju mira. Znači da živimo u konfliktu četvrt veka. Sada pitanje da li ćemo potpisati u martu sporazum, ili ne, ne deluje baš izvodljivo… Mislim da je potrebno dostići mir, ali je pitanje da li postoji spremnost i da li postoje uslovi pregovarački za to“, kazao je Suroi.

Pojašnjava da je za sporazum Beograda i Prištine neophodna spremnost svih učesnika u procesu.

„Da li ulazimo u sporazum o miru, ili ćemo pregovarati o tablicama i ličnim karttama? Mi prelazimo iz jedne u drugu krizu, u krizni menadžement i to se dešava već 11 godina“, kazao je Suroi.

Ističe da Beograd i Priština žive u nezavršenom konfliktu, i podseća da generacije koje su rođene u vreme kada je vođen rat na Kosovu sada imaju 24 godine.

„Oni su odrasli u narativu konflikta, i to perpetuira konflikt. Umesto da su te generacije pre toga završile konflikt, dolaze nove generacije koje su spremne za konflikt, i nastavljanje tog narativa konflikta“, smatra Suroi.

Kaže da se mora naći kontekst u pregovorima koji bi podrazumevao uspostavljanje normalnih odnosa između Beograda i Prištine i kako uvideti šta je ono što nedostaje u procesu normalizacije odnosa.

Smatra da je pregovarački proces za vreme, dok je Hašim Tači bio premijer Kosova bio „intelektualno plitak“.

„Kada imate 11 godine tog traljavog intelektualnog procesa, očigledno je da je međunarodna zajednica traljavo obavila taj posao od samog početka“, ocenio je gost N1.

Kaže da je „očigledno da su abnormalni odnosi, i da se neće iči ka normalnosti, ukoliko se ne promeni narativ“.

„Moramo se izvući iz sadašnjeg narativa, koji je samodestruktivan za region, i izaći u jedan narativ koji je za dinamičnu transformaciju regiona. Najbolja mogućnost transformacije regiona je zajedničko tržište, i projektovanje zajedničkog tržišta oko jednog cilja, koji je sasvim drugačiji od ove komunikacije koju imamo sada. Ukoliko zemlje projektuju zajedničku budućnost, onda se i narativ menja, u sklopu zajedničke budućnosti“, kazao je on i konstatovao da je većina komunikacije u medijima u regionu čine priče o devedesetim godinama i ratovima. I 24 godine nakon rata na Kosovu, i dalje se svakodnevno ratuje na Kosovu. Činjenica da Kosovo ima više veterana rata, nego što je imala ratnika dosta govori o tome“, naveo je Suroi.

On, kako je rekao, nije upoznat sa detaljima francusko-nemačkog predloga za rešavanje kosovske krize, ali napominje da je to pokušaj za evropske pregovarače i za ove u regionu „da se usresrede na ono što bi moglo promeniti tu novu paradigmu“.

Konstatuje da je za njega glavno pitanje da li će se i na koji način će se transformisati region, ili ćemo živeti u nezavršenim konfliktima.

Govoreći o zajedničkom tržištu kao nečemu što može da ujedini Beograd i Prištinu, podseća da je Srbija imala izvoz na Kosovo u vrednosti od 800 miliona evra do trenutka kada je uspostavljena taksa, nakon čega je došlo da paralize u odnosima.

Ocenjuje da ukoliko ne postoji želja za dogovorom, postoji velika šansa da i narednih 20 godina živimo u pokušaju normalizacije odnosa.

„Imaćemo jedan problem za drugim, jer sam život stvara probleme“, zaključuje Suroi.

I. S.