Connect with us

Ekonomija

Velimir Gavrilović: „Da se EPS-om upravljalo stručno, uvoza struje ne bi bilo“

Foto: Unsplash

Ono što je dodatni problem u konkretnom slučaju je to da je struja na berzama zimi znatno skuplja, jer je njena potrošnja tada veća, a ove sezone njena cena će biti još “paprenija” nego inače zbog ekonomske krize nastale usled pandemije korona virusa i rata u Ukrajini.

Razlog zbog koga EPS ne proizvodi dovoljno struje, kako objašnjava struka, treba tražiti u nestručnom rukovođenju preduzećem proteklih godina od strane partijskih kadrova, u periodu kada je direktor bio Milorad Grčić.

Otkrivke na povšinskim kopovima Rudarskog basena “Kolubara” nisu dobro pripremljene, usled toga se proizvodi znatno manje kvalitetnog uglja nego što je potrebno za potrebe Termoelektrane “Nikola Tesla”, te je struje daleko manje nego što bi moglo da se proizvede.

S obzirom da dve trećine potreba za strujom Srbija podmiruje iz uglja a da je krajem prošle godine zbog rđavog upravljanja EPS-om to državno preduzeće doživelo niz havarija, moralo je da uvozi struju što ga je koštalo čak 1,5 milijardi evra dosad.

Očekuje se da će do kraja grejne sezone biti potrošeno još toliko novca u te svrhe. Zbog toga, EPS trpi velike poslovne gubitke i opterećen je kreditima.

Najveći gubitnik u svemu tome su potrošači. Start grejne sezone 15. oktobra očekuju sa priličnom zebnjom, da li će struje biti dovoljno, i ako je ne bude da li će se morati suočiti sa restrikcijama.

Naime, veliko je pitanje da li će tokom zime EPS imati dovoljno novca za kupovinu nedostajućih količina struje iz inostranstva, kao i da li će raspoložive električne energije za kupovinu uopšte biti dovoljno usled negativnih efekata energetske krize sa kojom je suočena Evropa, pa i ceo svet.

Takođe, poznato je da se zbog siromaštva, jer je cena struje u Srbiji zbog niskog standarda i dalje socijalna kategorija, kao i zato što njihova domaćinstva nemaju tehničku mogućnost da se priključe na centralno grejanje ili gasovodnu mrežu, veliki broj građana greje na struju.

To u znatnoj meri povećava potrošnju i sve to može da dovede do restrikcija i to u toku hladnih zimskih dana.

Postoji i bojazan da će, poput onog što se desilo u protekloj grejnoj sezoni, usled nedovoljne proizvodnje struje iz termoelektrana, zbog nedostatka uglja, biti potrebno da se električna energija dobija iz termoelektrana – toplana koje rade na gas, što može da dovede do toga da ostanemo i bez dovoljnih količina “plavog energenta”.

Upravo je to razlog što nadležni od potrošača u Srbiji očekuju da štede struju a onima koji su spremni da to čine nude popuste.

Da građani ne bi morali da strahuju od toga da neće imati dovoljno struje tokom zime kada bi je EPS dovoljno proizvodio u svojim postrojenjima, u prvom redu termoelektranama, smatra i stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović.

Ovog leta hidroelektrane nisu proizvodile dovoljno struje, jer je vodostaj reka bio nizak. Međutim, sa pojavom obilnih padavina, ta situacija se promenila i sada će proizvodnja električne energije iz tih postojenja biti veća. Međutim, najveću količinu struje u Srbiji dobijamo iz termoelektrana, a tu ne proizvodimo dovoljno struje, jer nema potrebnih količina uglja, pa moramo da je uvozimo. Da se EPS-om upravlja na profesionalan način da se obezbeđuju dovoljne količine uglja, to preduzeće bi moglo da podmiruje kompletne potrebe potrošača u zemlji. To znači da bi cene za potrošače uključujući tu i privredu mogle da budu niže nego što je to sada slučaj. Isto tako EPS bi stvarao profit iz koga bi mogao da održava postojeća i gradi nova proizvodna postrojenja. I na kraju, u takvim uslovima, to preduzeće bi moglo i da poveća proizvodnju struje, za oko 20 %, i da je izvozi. Na taj način bi u situaciji poput aktuelne moglo da zaradi, oko dve milijarde evra. S tim novcem bi mogla da se izgradi hidroelektrana veličine Đerdapa 3 ili tri hidroelektrane veličine Bistrice. Razloga za uvoz struje i strah od njene nestašice i restrikcija ne bi bilo, zaključuje Gavrilović.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Aktuelno

Koji poslovi vam mogu doneti dodatnu zaradu?

Unsplash

U Srbiji je u poslednjih 10 godina dupliran broj ljudi sa dodatnim zaposlenjem.

Finansijski savetnik Dušan Uzelac objasnio je na koje načine možemo da doći do dodatne zarade, a da uz to naš privatni život ne trpi.

– U nekim branšama nije potrebno raditi puno radno vreme, zavisi od struke. Ljudi koji se bave digitalom mogu da usklade to. Možemo i prodavati svoje usluge, ima prostih zadataka kao što je unos tekstova, prevod tekstova, sa druge strane imamo i programiranje – rekao je Uzelac gostujući na Prva TV.

Uzelac ističe da pojedine struke, kao što je prodaja usluga, ne zahtevaju puno radno vreme.

– Vi možete uvek da se oprobate u drugim strukama, možete da odredite sebi da se tri sata nedeljno bavite nameštanjem keramičkih pločica. Ono gde najviše kaskamo je promena načina razmišljanja. Prodati pošteno svoje usluge, tu nema ničega pogrešnog. Da li će ta osoba da pravi nakit od perlica, ili da postavlja pločice, nije bitno, zašto se čovek ne bi oprobao u nekoj drugoj struci i zaradio dodatni novac – kaže Dušan Uzelac.

Finansijski savetnik ističe da uz razvoj internet tehnologije, za poslove poput prevoda tekstova, unosa podataka ii prodaje nakita nije potrebno izdvojiti godine usavršavanja.

– To nisu neki poslovi za koje morate da se usavršavate godinama, tehnologija je napredovala i to danas ide mnogo brže – objasnio je Uzelac.

Globalne korporacije „frilens“ čak vide i kao pretnju.

– Dodatni posao je budućnost, u svetu to zovu „frilens“, mi zovemo dodatni posao. Globalne korporacije čak to vide i kao pretnju – kaže Uzelac.

 

(b.i)

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu