Tramp uveo recipročne carine najvećim svetskim ekonomijama – na spisku i Srbija
Ivana S.
Objavljeno 03/04/2025
Američki predsednik Donald Tramp objavio je uvođenje recipročnih carina kojima će biti nametnute dodatne tarife državama koje izvoze robu u Sjedinjene Države, između ostalog od 34 % za Kinu, a 20 % za Evropsku uniju
Tramp je pokazao tabelu pod nazivom „Recipročne carine“ u kojoj se upoređene carine koje su druge zemlje nametnule na SAD sa nametima Vašingtona.
Oni naplaćuju nama, mi njima. Kako neko može da bude uznemiren?, rekao je Tramp izdvojivši, između ostalih, Kinu i Evropsku uniju.
Tramp je, najavljujći planove za sveobuhvatne carine, rekao: „našu su zemlju opljačkali, opljačkali, silovali, opljačkali“ drugi narodi.
Poreski obveznici su bili potkradani više od 50 godina. Ali, to se više neće dogoditi, rekao je Tramp.
Spisak recipročnih carina koji je pokazao Tramp ima 25 pozicija, a redosled je: Kina: 34 %, Evropska unija: 20 %, Južna Koreja, 25 %, Indija 26 %, Vijetnam 46 %, Tajvan 32 %, Japan 24 %, Tajland 36 %, Švajcarska: 31 % , Indonezija 32 % , Malezija 24 %, Kambodža 49 %.
Slede Ujedinjeno Kraljevstvo 10 %, Južna Afrika 30 %, Brazil 10 %, Bangladeš 37 %, Singapur 10 %, Izrael 17 %, Filipini 17 %, Čile 10 %, Australija 10 %, Pakistan 29 %, Turska: 10 % , Šri Lanka 44 % i Kolumbija 10 %.
Među zemljama koje se nalaze na spiskovima s novim carinama su i Srbija s carinom od 37 %, Bosna i Hercegovina sa 35 % i Severna Makedonija sa 33 %.
Recipročne carine će, kako je rekao, stupiti u ponoć po lokalnom vremenu.
Carine podrazumevaju tarife od 25 % na sve automobile iz uvoza.
Savetnik za trgovinu Bele kuće Piter Navaro tvrdi da će nove carine doneti SAD prihod od 600 milijardi dolara godišnje – i to će biti najveće dizanje američkih carina još od završetka Drugog svetskog rata 1945. godine.
Ministar trgovine Skot Besent rekao je američkim kongresmenima da će carine biti ograničene i da se mogu spustiti u bilateralnim pregovorima s drugim državama.
Ipak, očekuje se da će uvoznici teret carina prevaliti na potrošače.
Premisa Trampove administracije je da će domaći proizvođači brzo povećati proizvodnju i stvoriti nova radna mesta po fabrikama.
Uzimajući u obzir široko postavljanje carina od 20 odsto pa naviše, kako su to najavljivali neki zvaničnici Bele kuće, većina ekonomskih analiza predviđa oštećenje privrede usled visokih cena i stagnacije, i da će privredni rast SAD, meren kroz bruto domaći proizvod, biti za oko jedan odsto niži. Predviđa se poskupljenje automobila, stanovanja, prehrambenih proizvoda, pa čak i osiguranja.
Tramp je i u prvom mandatu uveo carine, ali one nisu proizvele željeni efekat.
