Toplotni udar i sunčanica nisu isto: Kako da ih razlikujete?

Sunčanica nastaje prekomernim direktnim izlaganjem, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature.

Često se mogu javiti, umor i malaksalost, pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, a kod starijih osoba često može doći i do gubitka svesti, navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje (GZJZ) Beograd.

Kako bi sprečili nastanak sunčanice, najvažnije je izbegavati duži boravak na suncu i glavu prekriti adekvatnim šeširom, kačketom ili kapom svetlih boja. Po mogućstvu glavu i vrat treba povremeno rashlađivati kvašenjem.

Ukoliko se desi da neka osoba dobije sunčanicu, najpre bi je odmah trebalo skloniti sa sunca u prostoriju koja je provetrena, ali rashlađena i zamračena. Potom bi osoba trebalo da se istušira i da unosi tečnost, manju količinu što češće. Nikako ne bi trebalo da se izlaže suncu narednih dana.

Ako se tegobe nastave ili se pogoršaju, potrebno je javiti se lekaru.

Sa druge strane, toplotni udar nastaje ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima nego i usled vlažnog i pregrejanog vazduha, pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu.

Toplotni udar je stanje u kome se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku. Nastaje naglo, usled prekomernog porasta telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama, navode iz GZJZ.

Simptomi toplotnog udara su telesna temperatura viša od 40 stepeni, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, a ponekad i gubitak svesti, što može biti i prvi znak.

Toplotni udar je ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć zato ako posumnjate na toplotni udar odmah pozovite hitnu pomoć ili se javite najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Ukoliko zdravstvene službe nisu dostupne ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, neophodno je da učinite sledeće:

•    Osobu odmah sklonite sa sunca ili iz pregrejane prostorije i skinite joj svu suvišnu odeću
•    Umijte je ili istuširajte ne previše hladnom vodom. Ukoliko voda nije dostupna, izložite je strujanju vazduha (npr. rashlađivanje ventilatorom)
•    Dajte joj tečnost, ukoliko stanje to dozvoljava.

Najbolje je narednih nedelja izbegavati kretanje tokom visokih temperatura, sve do odobrenja lekara.

Tokom vrelih dana moguća je i toplotna iscrpljenost, koja nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperatura i vlažosti vazduha. Ispoljava se  pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, povraćanjem, poremećajem oštrine vida, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti.

U slučaju da osoba ima simptome toplotne iscrpljenosti trebalo bi je skloniti u hlad, u rasphađenu prostoriju, dati vodu ili blagi čaj, uz stavljanje hladnih obloga na glavu.