Toplotni talas ljudima donosi veći psihički stres – pojačana anksioznost i napadi panike

Tada se često pojačavaju postojeće poteškoće, a mnogi opisuju i osećaj zarobljenosti, naročito kada ne mogu da napuste dom, da se bave aktivnostima na otvorenom ili da održavaju rutine koje im inače pomažu, objašnjava Džons.

Zašto vrućina utiče na psihu?

Stručnjaci objašnjavaju da je jedan od ključnih razloga fiziološki stres, koji visoke temperature stvaraju u organizmu. Povišena telesna temperatura, ubrzan rad srca, dehidracija i poremećaj sna mogu izazvati reakcije, koje se lako preklapaju sa simptomima anksioznosti.

Kada se tome doda nedostatak kvalitetnog sna i dugotrajna fizička nelagodnost, emocionalna otpornost prirodno slabi. Osim toga, vremenski ekstremi kod mnogih stvaraju osećaj gubitka kontrole.

Brige o zdravlju, sigurnosti članova porodice i kućnih ljubimaca, kao i šire zabrinutosti oko klimatskih promena, dodatno pojačavaju psihološki pritisak. U nekim zemljama situaciju otežava i nedovoljna prilagođenost infrastrukture visokim temperaturama, uključujući manjak klimatizacije i rashladnih javnih prostora.

„Kada ljudi nemaju mogućnost da se efikasno rashlade ili pobegnu od vrućine, lako se javlja osećaj zarobljenosti“, objašnjava Džons. Psihološki teret ne proizlazi samo iz temperature, već i iz osećaja da nemamo kontrolu nad situacijom i da ne možemo normalno da funkcionišemo.

Upozorenje za osobe koje uzimaju antidepresive

Stručnjaci upozoravaju i na dodatni rizik za osobe koje koriste određene lekove, uključujući antidepresive. Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), koji se često koriste u lečenju depresije i anksioznosti, mogu uticati na sposobnost tela da reguliše temperaturu.

Ne znači da se leto ne može normalno preživeti, ali oprez je neophodan tokom ekstremnih vrućina, ističe dr Asim Čima, specijalista interne medicine i kardiologije.

Neki lekovi utiču na termoregulaciju ili smanjuju znojenje, što povećava rizik od dehidracije, iscrpljenosti ili toplotnog udara.

Dodaje da se takvi efekti mogu javiti kod pojedinih SSRI lekova poput sertralina i fluoksetina, ali i SNRI lekova i tricikličnih antidepresiva. Sličan efekat mogu imati i neki antipsihotici, beta-blokatori, diuretici i antihistaminici.

Kako ublažiti anksioznost tokom toplotnog talasa?

Stručnjaci savetuju fokusiranje na ono što je pod ličnom kontrolom. To uključuje redovnu hidrataciju, rashlađivanje prostora, laganiju ishranu i prilagođavanje dnevne rutine, posebno, kada je reč o snu i fizičkoj aktivnosti.

Preporučuje se i zadržavanje aktivnosti koje doprinose mentalnoj stabilnosti, ali u prilagođenom obliku – na primer vežbanje u ranim jutarnjim satima ili boravak u rashlađenim prostorima. Takođe, se savetuje umereno praćenje vesti i vremenskih prognoza, bez prekomernog izlaganja informacijama, koje mogu pojačati stres.

Važno je zapamtiti da su razdražljivost i nelagodnost u ovakvim uslovima normalne reakcije, poručuje Džons.

Ali ako anksioznost postane dugotrajna ili počne da ometa svakodnevno funkcionisanje, potrebno je potražiti stručnu pomoć.