Tanja Miščević: „Nemačka ulaže u Srbiju zato što je vidi na evropskom putu“

Koliko su se odnosi Srbije i Nemačke promenili nakon što je u Berlinu na vlast došla nova koalicija? A koliko zbog rata u Ukrajini? O tome za DW govori ministarka za evropske integracije Tanja Miščević. 

Put Srbije prema Evropskoj uniji definitivno vodi preko Berlina, kaže Tanja Miščević. Ministarka za evropske integracije Srbije ove nedelje imala je čitav niz sastanaka u glavnom gradu Nemačke, a u intervjuu za DW naglašava da je Berlin „veoma zainteresovan za Srbiju, i ekonomski i bilateralno – kroz velike investicije, ogroman broj ljudi koji su zaposleni u nemačkim kompanijama, kroz bilateralnu pomoć koja je godišnje definitivno najveća kada se poredi sa svim ostalim državama“.

„Nemačka ulaže u Srbiju upravo zato što je vidi na evropskom putu i što razume taj evropski put“, kaže Miščević i dodaje da je „Nemačka ujedno i uzor Srbiji u mnogim oblastima – od vladavine prava i medijskih sloboda, preko ekonomske snage i stabilnosti, pa do pitanja koja se odnose na zelenu tranziciju i energetsku diversifikaciju“.

Na pitanje kakvi su danas odnosi Beograda i Berlina i da li su lošiji otkako je na vlasti koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala, ministarka odgovara da ne misli da su se odnosi pokvarili, ali ukazuje da pitanja kao što je npr. dijalog Srbije i Kosova, snažno oblikuju odnose Nemačke i Srbije. „I to ne negativno, naprotiv“, kaže. „Fokus jeste sada na dijalogu, a druge oblasti, reforme, idu iza toga kao tema.“

Sankcije Rusiji?

„Pritom nikako ne bi trebalo zaboraviti ni novu geostrategijsku situaciju nastalu zbog rata u Evropi, rata u Ukrajini, koji je takođe jedan od elemenata različitog stava između Srbije i Nemačke“, naglašava Miščević.

Odgovarajući na pitanje zašto Srbija ne uvede sankcije Rusiji i tako se uskladi sa spoljnom politikom EU, ministarka naglašava da je to samo jedan od elemenata spoljne politike i podseća da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i osuđuje rusku agresiju.

„Uz EU, ali i uz druge države smo stali kada je donošen veliki broj rezolucija Generalne skupštine UN, Saveta Evrope, OEBS-a, UNESKO-a… Mi tu nismo neutralni. Mi smo u tom sukobu na strani svih onih koji vrlo ozbiljno posmatraju rat u Ukrajini, kao opasnost za bezbednost Evrope“, kaže Miščević.

„Mi smo se i ovde u Berlinu suočili s tim kritikama i objašnjavali da postoje razlozi (za neuvođenje sankcija) vezani za dijalog, za potpunu zavisnost od ruskog gasa i nafte. I treća važna stvar, to je taj emotivni stav građana koji dobro znaju šta znači biti pod sankcijama.“

„Crvene linije“ Srbije

Govoreći o dijalogu Srbije i Kosova, Miščević ocenjuje je nedavna poseta američke delegacije Beogradu „podsticaj za nešto što je preostali posao od Briselskog sporazuma, a to je formiranje Zajednice srpskih opština“.

„To nije hir Srbije“, kaže ministarka, „to je nasušna potreba Srba kao kolektiviteta da njihova prava budu zaštićena“.

Naglašavajući da ona nije uključena u dijalog, Miščević ipak izjavljuje da je „Srbija uvek za razgovor i dijalog, ali uz vrlo jasne ’crvene linije’: NE priznavanju nezavisnosti i NE članstvu u Ujedinjenim nacijama“.

U intervjuu za DW, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević govorila je i o tome da li Srbija lobira protiv vizne liberalizacije za građane Kosova, kako odgovara kada se suoči sa kritikama na račun projekta „Otvoreni Balkan“ i šta je mogla čuti od hrvatskih zvaničnika kada je početkom januara bila u Zagrebu, na proslavi Božića u organizaciji Srpskog narodnog veća.

I. S.

- Advertisement -