Svetska banka: „Sporiji privredni rast Srbije u 2022. godini“

Privredni rast Srbije usporiće se u 2022. na 3,2 % sa ranije prognoziranih 4,4 % pod uticajem više ekonomskih kriza u svetu, uključujući i rat u Ukrajini, navodi se u objavljenom Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan Svetske banke.

Srbija se, kako je ocenjeno u izveštaju koji je objavila beogradska kancelarija Svetske banke, u velikoj meri oporavila od pandemije kovida-19, ostvarivši u 2021. rast realnog BDP od 7,4 %, podstaknutog snažnom privatnom potrošnjom i investicijama.

Svetska banka je upozorila da se posledice rata u Ukrajini negativno odražavaju na izvoz iz Srbije, kao i na strane direktne investicije, doznake i prihode od turizma, uz predviđanje da će Srbija držati makroekonomsku stabilnost uprkos naglašenim negativnim rizicima koji bi se mogli ostvariti u 2022.

„Inflacija je već u porastu, a može se očekivati i njeno dalje ubrzanje, baš kao i u drugim državama istočne Evrope, usled povećanja cena hrane i energenata na svetskom tržištu“, ukazuje se u Izveštaju.

Fiskalni deficit bi, kako se dodaje, mogao biti viši od projektovanog zbog usporavanja privrednog rasta i potrebe za većom javnom potrošnjom u formi subvencija i garancija kao podrške preduzećima iz sektora električne energije i gasa koja su pogođena krizom.

„Očekuje se da će privreda Srbije na srednji rok ostvarivati stabilan rast od oko tri odsto godišnje, što je slično stopi rasta zabeleženoj pre pandemije“, rekao je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.

Ti izgledi, prema njegovim rečima, prevashodno zavise od spoljašnjih činilaca, kao što su rat u Ukrajini i globalna energetska kriza, ali i od brzine kojom Srbija bude sprovodila unutrašnje reforme sa ciljem finansijske konsolidacije svojih javnih preduzeća.

Slično kao i u slučaju Srbije, projekcije rasta korigovane su i za sve druge zemlje Zapadnog Balkana, a prema novim analizama, stopa rasta će u regionu u 2022. iznositi 3,1 %.

„Uprkos snažnom oporavku od pandemije, Zapadni Balkan se sada suočava sa novim izazovima čiji uticaj dodatno otežava rat u Ukrajini, a među njima su rast cena energenata i hrane, visoka inflacija i usporavanje trgovinske razmene i investicija“, rekla je direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Linda van Gelder.

Ocenila je da će zemljama Zapadnog Balkana biće potrebna pažljivo promišljena podrška u vidu javnih politika koje će im omogućiti da nađu izlaz iz tih kriza i zaštite značajne rezultate ostvarene tokom 2021, između ostalog i na polju smanjenja siromaštva.

U izveštaju se navodi da na Zapadnom Balkanu ne može biti održivog rasta bez strukturnih reformi u cilju podizanja produktivnosti, jačanja konkurencije, ulaganja u ljudski kapital i unapređenja upravljanja.

„U ovom neizvesnom okruženju, privredni rast podstakle bi mere za smanjenje regulatornih troškova za privredu, povećanje tržišne konkurencije, podršku učešću svih građana na tržištu rada i jačanje nezavisnosti javnih institucija“, zaključak je Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan Svetske banke.

I. S.

- Advertisement -