Svetska banka u oktobarskim projekcijama rasta BDP u ovoj i narednoj godini zadržala je prognoze iz juna za srpsku ekonomiju.
U ovoj godini predviđa se privredni rast Srbije od 3,2 %, a u sledećoj godini usporavanje na 2,7 %.
Ukupno za Zapadni Balkan predviđa se rast BDP-a od 3 % ove godine, to je kako se navodi u saopštenju SB (Svetske banke), najsporiji rast u regionu Evrope i Centralne Azije ako izuzmemo Istočnu Evropu, uprkos dobrim rezultatima izvoza i turizma.
U 2022. godini očekuje se rast u Albaniji od 3,2 %, Bosni i Hercegovini od dva odsto, Kosovu od 3,1 %, Crnoj Gori od 6,9 %, Severnoj Makedoniji od 2,1 %.
Za region se predviša rast od 2,9 % u narednoj godini „pošto reforme vezane za pristupanje EU i ulaganja ublažavaju negativne uticaje, koje nameću više cene energenata i hrane, poremećaji u trgovini i investicionim tokovima i efekat prelivanja usporavanja aktivnosti evrozone“.
Svetska banka ističe da je prekid dotoka prirodnog gasa, koji se oslanja na Rusiju za 67 % svog uvoza prirodnog gasa, povećao cene energenata i pojačao pritiske za veće subvencije za električnu energiju, posebno u Albaniji, S. Makedoniji i na Kosovu i Metohiji.
Pooštravanje globalnih uslova finansiranja ograničilo je dostupnost eksternog finansiranja u regionu.
Povećani troškovi zaduživanja, kao i kontrola cena hrane i energenata (Bosna i Hercegovina i Srbija), povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja, koji su već naglo porasli nakon vanredne podrške vlade u vezi sa pandemijom 2020. godine.
Ceo region Evrope i Centralne Azije, prema projekcijama Svetske banke „ostaće u dubokoj depresiji tokom sledeće godine, sa minimalnim očekivanim rastom od 0,3 % tokom 2023. godine, pošto šokovi izazvani cenama energije i dalje utiču na region.
Međutim, region je do sada bolje podneo efekte ruske invazije na Ukrajinu nego što se ranije predviđalo. Očekuje se smanjenje regionalne ekonomske aktivnosti za 0,2 % ove godine“, navodi se u saopštenju SB.
Ovogodišnji očekivani pad ukrajinske ekonomije sada je projektovan na 35 %, iako je ekonomska aktivnost pogođena uništavanjem proizvodnih kapaciteta, oštećenjem poljoprivrednog zemljišta i smanjenom ponudom radne snage, jer se procenjuje da je više od 14 miliona ljudi raseljeno.
Prema nedavnim procenama Svetske banke, potrebe za oporavkom i rekonstrukcijom u društvenim, proizvodnim i infrastrukturnim sektorima iznose najmanje 349 milijardi američkih dolara, što je 1,5 puta više od veličine ukrajinske predratne privrede u 2021. godini.
I. S.
