Svetska banka: Projekcija rasta BDP Srbije za 2025. smanjena, ubrzanje od sledeće godine
Ivana S.
Objavljeno 29/04/2025
Srpska ekonomija je u prošloj godini ostvarila rast od 3,9 odsto iako je projektovano da BDP poraste 3,5 odsto, i to prvenstveno usled neočekivano dobrih rezultata sektora građevinarstva, industrije i usluga, navodi se u redovnom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan uz napomenu da je ozbiljna suša pogodila Srbiju u leto 2024. značajno je uticala na poljoprivredu i doprinela usporavanju rasta u drugoj polovini godine
Svetska banka očekuje stopu rasta od 3,5 do četiri odsto u narednim godinama i to kao posledicu potrošnje, ali u određenoj meri i ulaganja.
Rizici da se ovakva projekcija ne ostvari mogu biti rezultati poslovanja državnih preduzeća i efekti neizvesnosti trgovinskih politika na tražnju za izvozom iz Srbije.
Takođe, ekstremni vremenski događaji mogu značajno uticati na poljoprivredu i infrastrukturu.
S druge strane, očekuje se postepeno smanjenje inflacije i njeno svođenje u ciljani raspon Narodne banke Srbije. Prema rečima Nikole Pontare, direktora kancelarije Svetske banke u Srbiji naša zemlja ima dobar potencijal da ubrza svoju srednjoročnu stopu rasta na nivo viši od četiri odsto.
Da bi se to ostvarilo, ova zemlja moraće da preduzme značajne strukturne reforme kako bi mobilisala privatni sektor i dodatno poboljšala svoje poslovno okruženje, unapredila ljudski kapital, ojačala institucije i bliže se povezala sa Zapadnim Balkanom i EU. Istovremeno, trebalo bi uložiti napore i u sprovođenje zelene i digitalne tranzicije, ocenio je on.
Na nivou regiona Zapadnog Balkana Svetska banka očekuje usporavanje rasta u 2025. zbog slabije spoljne tražnje i ekonomske neizvesnosti koju donosi dalji razvoj globalnih trgovinskih politika.
Svetska banka predviđa da će ukupna stopa ekonomskog rasta Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore dostići 3,2 odsto u 2025, što predstavlja korekciju od 0,5 procentnih poena naniže u odnosu na prethodne projekcije. Najveću korekciju naniže doživela je upravo srpska ekonomija, za 0,7 procentnih poena, a umanjena je prognoza rasta i za 2026. za 0,1 procentni poen.
U 2026. se očekuje ubrzanje rasta na 3,5 odsto, pri čemu se Srbiji prognozira rast od 3,9 odsto naredne godine, a 4,2 odsto 2027. godine. To je inače stopa rasta koju je MMF prgonozirao za Srbiju za 2025. pre početka carinskih ratova u aprilu ove godine.
Primećujemo neke pozitivne ekonomske trendove na Zapadnom Balkanu koji ukazuju na otpornost regiona i trebalo bi da predstavljaju osnovu za solidan ekonomski rast. Niža inflacija i rast zarada podstiču potrošnju, a počinju da rastu i javna ulaganja, navodi se izjava Šaoćing Ju, direktorke Odeljenja Svetske banke za Zapadni Balkan.
S druge strane, svedoci smo povećane domaće neizvesnosti u nekoliko ekonomija Zapadnog Balkana. Usporena ekonomska aktivnost u Evropskoj uniji i naglašena neizvesnost globalnih trgovinskih tokova mogli bi takođe da utiču negativno na izglede za rast ovog regiona”, zaključuje ona.
Neizvesnost na polju globalne trgovine verovatno će uticati na Zapadni Balkan prvenstveno zbog usporavanja privredne aktivnosti u evrozoni, što bi moglo da umanji trgovinsku razmenu dobara i usluga, kao i priliv investicija i doznaka.
Među ključnim merama koje oni preporučuju su uklanjanje prepreka za pristup tržištu rada, uključujući i ograničenja koja utiču na žene, zatim produbljivanje regionalnih ekonomskih integracija, unapređenje standarda upravljanja i povećanje tržišne konkurencije radi podsticanja produktivnosti i pružanja podrške dugoročnom rastu.
Pored toga, oni ističu da bi zemlje Zapadnog Balkana imale koristi od bržeg sprovođenja reformi u okviru procesa pristupanja EU, poput pristupanja Jedinstvenom evro platnom prostoru (SEPA) i uvođenja „zelenih traka” radi pojednostavljenja prekogranične trgovine.
