Ekonomija

Svetska banka: „Privredni rast Srbije 2,3 % u ovoj godini, rizici i spolja i u zemlji“

Photo: Unsplash

Privredni rast Srbije ove godine biće 2,3 %, kao i prošle godine, a u narednoj se očekuje povećnje stope rasta na 3 %, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke za region Evrope u Centralne Azije.

„U srednjem roku očekuje se da ekonomija raste po stopi od oko 3 % godišnje. Glavni pokretač rasta BDP-a biće potrošnja i donekle investicije, dok se projektuje da će uvoz rasti brže od izvoza“, navodi se u delu izveštaja posvećenom Srbiji.

Očekuje se da se inflacija zadrži do 2024. kada će se vratiti u ciljani okvir (1,5 do 4,5 %).

U Svetskoj banci upozoravaju da bi produženi inflatorni pritisci dalje smanjili raspoloživi dohodak domaćinstava što bi smanjilo tražnju i ugrozilo privredni rast, ali i povećalo cenu finansiranja.

Drugi rizik vezan je za ekonomske izglede EU i drugih trgovinskih partnera Srbije.

Domaći rizici vezani su za domaća i regionalna politička dešavanja i upavljanje državnim preduzećima.

„Da bi se oduprla tim rizicima i dostigla brži rast, Srbija treba da implementira strukturne reforme, da unapredi kvalitet obrazovanja, da poveća produktivnost, posebno privlačenjem kvalitetnih SDI i unapredi poslovno okruženje“, navodi se u izveštaju SB.

I. S.

Related Topics:inflacija Istaknuto SRBIJA

Up Next

Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 14. aprila

Don't Miss

Proizvođači mleka: „Ako nam se ne obrate do Velikog petka idemo pred Predsedništvo“

Click to comment

Ekonomija

RZS: ‘BDP Srbije u 2022. godini povećan za 2,5 %“

Photo: Unsplash

U 2022. godini bruto domaći proizvod je realno povećan za 2,5 %, saopštio je Republički zavod za statistiku, dok je nominalni rast BDP-a iznosio 13,2 %.

Nominalno, BDP Srbije u 2022. godini iznosio je 7.097 miljardi dinara.

Posmatrano po delatnostima, u prošloj godini najznačajnije učešće u formiranju BDP-a imali su prerađivačka industrija sa 13,5 odsto, trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila sa 12 odsto i poslovanje nekretninama, 6,9 odsto.

Posmatrano po tom kako se BDP upotrebljavao, učešće izdataka za individualnu potrošnju domaćinstava iznosilo je 67,1 odsto, individualna potrošnja države 9,4 odsto, a kolektivna potrošnja države 6,8 odsto.

Bruto investicije u osnovna sredstva iznosile su 24,2 odsto, izvoz dobara i usluga 63,8 odsto. a uvoz dobara i usluga 74,8 odsto.

Po delatnostima, u 2022. godini najveći realan rast bruto dodate vrednosti (BDV) ostvarile su usluge smeštaja i ishrane, 32 odsto, rudarstvo, 23,3 odsto i sektor umetnosti, zabave i rekreacije, 9,2 odsto.

Realni pad BDV-a zabeležen je u sektoru građevinarstva, 9,8 odsto, sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 8,3 odsto i sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, 6,8 odsto.

Prošle godine potrošnja domaćinstava je realno povećana za 3,9 odsto, individualna potrošnja države za 0,2 odsto, a kolektivna potrošnja države 0,6 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 1,9 odsto.

Izvoz je realno povećan 16,6 odsto, a uvoz 16,1 odsto.

Zavod za statistiku najavio je i sprovođenje velike, benčmark revizije nacionalnih računa, koja će biti realizovana u 2024. godini.

„Planirano je da podaci o godišnjem bruto domaćem proizvodu i drugi makroekonomski indikatori sistema nacionalnih računa za 2023. godinu, bazirani na unapređenoj metodologiji i novim izvorima podataka, budu objavljeni u redovnoj dinamici prema planu publikovanja RZS-a, zajedno sa korespondirajućim serijama preračunatih podataka za period od 1995. do 2022. godine“, navodi se u saopštenju RZS.

I. S.