Bilo da je reč o tesnim rokovima na poslu, o dugovima ili samo o ljutnji zbog gužvi u saobraćaju, svi smo s vremena na vreme pod stresom.

Dok kod većine taj osećaj prolazi, drugi postaju preopterećeni i nesposobni da se sa tim izbore. Kratkoročno, od stresa postajemo anksiozni, plačljivi i sa nesanicom. Ali tokom vremena, takva osećanja mogu izazvati srčani udar, moždani udar, pa čak i samoubilačke misli.

– Ukratko, da, stres može da vas ubije – kaže dr Dajana Gal iz britanske organizacije „Doktor za vas“, a prenosi Jahu lajf. – I ako vas ne ubijaju stresne situacije, na vaše zdravlje utiče način na koji se nosite sa stresom – objašnjava Gal.

Kada naiđemo na stresnu situaciju, naše telo proizvodi hormone koji nas šalju u „borbu ili bekstvo“. To se pre svega odnosi na porast hormona adrenalina, koji pokreće naše srce i podiže krvni pritisak. Takođe, oslobađa se „hormon stresa“, kortizol, obuzdavajući funkcije koje nisu bitne u scenariju borbe ili bekstva, poput imunološkog i digestivnog sistema.

Stanje „borbe ili bekstva“ može biti od pomoći, jer iznenadno oslobađanje adrenalina nam daje podsticaj koji nam je potreban da npr. prođemo kroz zahtevnu situaciju na poslu, ili čak izbegnemo opasnost.

Kada stresna situacija prođe, nivoi naših hormona bi trebalo da se vrate u normalu, ali to nije uvek slučaj.

– Kada ovaj stres postane prekomeran tokom dužeg vremenskog perioda, može se razviti u ono što se naziva hronični stres – kaže dr Danijel Atkinson sa portala Tritid.

Prema istraživanju britanske Fondacije za mentalno zdravlje, u protekloj godini, skoro tri četvrtine ljudi u toj zemlji osećalo se toliko pod stresom da su se mučili da se izbore sa takvom situacijom.

– Umesto da se reakcija borbe ili bekstva aktivira u određenim situacijama, a zatim da se smanji kada prođe događaj koji nervira, odgovor traje, a naši hormoni stresa se višekratno pokreću – rekao je dr Atkinson.

Dugotrajna aktivacija sistema borbe ili bekstva uzrokuje da kortizol preplavi naš krvotok, narušavajući važne telesne funkcije.

Vremenom, bolesnici mogu da imaju probleme sa varenjem, povećanje telesne težine, pa čak i bolesti srca.

Atkinson pojašnjava:

– Ponavljajuće reakcije na stresnu situaciju mogu dovesti do hipertenzije, koja vas može učiniti podložnijim srčanim i moždanim udarima, ukoliko se na vreme ne tretira.

Stres takođe izaziva nezdrave navike. Od 4.000 ispitanika Fondacije za mentalno zdravlje, 46% njih tvrdi da su jeli previše ili nezdravo u stresnim situacijama.

Više od četvrtine (29%) okrivilo je svoj hronični stres za previše pića, dok je čak 16% tvrdilo da ih je to podstaklo da počnu da puše.

Od onih koji su se osećali pod stresom, 61% je prijavilo da se bori sa anksioznošću, a 51% sa depresijom.

U težim slučajevima, 32 odsto onih koji su se osećali pod stresom u nekom trenutku svog života priznalo je da su imali samoubilačke misli.

Stres nam može izazvati i fizičke poteškoće: glavobolje, napetost mišića, vrtoglavicu, nesanicu, umor, te poremećaje u ishrani, tj. prejedanje ili nedovoljnu ishranu.

U težim slučajevima, oboleli mogu da imaju napade panike, škrguću zubima, trpe bol u grudima ili vide kako im raste krvni pritisak.

Dobra vest je da se stres može i sprečiti i umanjiti. Ako se osećate preopterećeno, preporučuje se fizička aktivnost i vežbanje kako biste rasteretili svoje misli.

– Dokazano je da vežbanje oslobađa endorfine, hemikalije u mozgu koje podižu raspoloženje i snižavaju hormone stresa – kaže dr Atkinson.

Poveravanje voljenoj osobi ili odvajanje vremena za obavljanje aktivnosti u kojima uživate takođe mogu učiniti da se vaši problemi lakše kontrolišu.

Iako je možda primamljivo da se okrenete alkoholu, pušenju ili kafi da biste smirili svoje živce, dr Atkinson upozorava da su to samo kratkoročna rešenja.

– Novi hobiji, kao što je učenje novog jezika ili bavljenje novim sportom, mogu poslužiti kao blagotvorno ometanje vašeg uma i poboljšati samopouzdanje tako što ćete pokazati sebi da možete preduzeti pozitivne akcije – smatra on.

Ukoliko bilo kojih od oblika samopomoći ne uradi plodom, savetuje se da se potraži stručna medicinska pomoć, kako reakcija na stres ne bi napravila ozbiljnije posledice na vaše zdravstveno stanje.