Vlada Srbije zabranila je izvoz pšenice, brašna, kukuruza i prekrupe, kao i suncokretovog ulja, a iako nije određeno koliko će zabrana da traje, stav je da se odluka preispita u najkraćem roku, kaže za Danas savetnik ministra poljoprivrede Goran Đaković.

On napominje da je poenta da se sagleda cela situacija, da se ne desi da dođe do destabilizacije kompletnog tržišta.

„Zato je odlučeno da se uvede zabrana, jer su to uradile i Mađarska, Ukrajina, Rusija je to najavila, dok se ne vidi šta će biti na tržištu. Savet izvoznicima je da sačekaju i nadamo se da to neće dugo trajati“, ističe Đaković.

On kaže da nema potrebe za panikom ni među izvoznicima, ali ni među građanima jer imamo gotovo 900.000 tona pšenice u rezervi. Osim pomenutih poljoprivrednih proizvoda, kako kaže, država nije planirala da uvodi zabranu izvoza za druge proizvode.

Đaković napominje da nijedan ozbiljan razlog ne postoji da bilo ko pravi bilo kakve zalihe namirnica, da samo sebi nanose štetu, jer će bespotrebno potrošiti novac, koji je mogao da se uloži u nešto drugo.

„Na mesečnom nivou gledano prosečna porodica troši jedan do dva litra ulja i do dva kilograma šećera. Da se i duplira, da bude četiri kilograma, ali nema potrebe da građani imaju više kod sebe. Ulje, ako se čuva u lošim uslovima može da užegne, može da se desi da zalihe propadnu ili da ljudi sami sebe nateraju da troše više nego što bi trošili inače“, naglašava Goran Đaković.

Ministarka trgovine Tatjana Matić rekla je da je zbog cena, koje rastu na svetskom tržištu bilo neophodno, da se na određen period ograniči izvoz zrna pšenice, pšeničnog brašna, kukuruza, prekupe i suncokretovog ulja.

Ona je istakla da je snabdevenost svim ovim proizvodima dobra, ali da su zbog potresa na globalnom tržištu ove mere važne zbog „obezbeđenja sigurnosti stanovništva i naše ekonomije“.

I pre nego što je Vlada zvanično usvojila odluku, protiv toga bili su i izvoznici pre svega pšenice i kukuruza, ali i sami poljoprivrednici. Oni su kao najbolje i najracionalnije rešenje videli uvođenje izvoznih kvota.

Izvoznici su, kako kaže za Danas Sunčica Savović, direktorka Žita Srbije, uvek protiv zabrane izvoza, jer tako ostaju bez posla.

„Posledice će osetiti svi, od onih koji izvoze u luke, jer oni ne mogu da izađu iz ugovora, a ako budu morali da izađu snosiće finansijske posledice. Na unutrašnjem tržištu izvoznici su avansirali robu po većim cenama, neće moći da je prodaju Robnim rezervama, jer Direkcija neće moći da apsorbuje tolike zalihe“, ističe Savović.

Što duže bude trajala zabrana, kako kaže, protok novca biće manji, a Savović podseća da je jesenja setva bila 50 % skuplja, da cena mineralnih đubriva i dalje raste, a da uskoro kreće i prolećna setva.

„Država je imala druge mere koje je mogla da preduzme. Zbog visokih cena intervencija je bila očekivana, ali najracionalnije rešenje je bilo uvođenje kvota jer se na taj način mogla regulisati količina koja se izvozi. To je mogla da bude prva mera i ako ona ne uspe moglo se ići dalje“, kaže Savović i napominje da je zabrana izvoza nepopularna i radikalna mera zbog koje će posledice da snose i privrednici i poljoprivrednici.

I iz Žito unije su zatražili da se odmah skine zabrana.

Predsednik ovog Udruženja mlinara i fabrika testenina Zdravko Šajatović rekao je da je zabrana izvoza brašna nepotrebna, jer na to ne upućuju bilansi i da su razočarani i mlinari i tradicionalni kupci u BiH, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

„Postoji ogroman višak brašna, ne znamo šta ćemo sa njim, a cene nikad nisu bile bolje i prilika je da i mlinari zarade. Zbog toga tražimo da se odmah ukine odluka o zabrani“, rekao je Šajatović.

Crna Gora i BiH, kako kaže, nemaju robne rezerve brašna i zato postoji mogućnost da Srbija izgubi tradicionalne kupce, jer su se u tim zemljama već javile pojedine ambasade, spremne da im pomognu u obezbeđenju brašna.

I. S.