Otvaranje novog trgovačkog centra menja ne samo ponudu – već i tok novca, zapošljavanje i ritam gradskog života.
U Srbiji je tokom poslednje decenije otvoreno više desetina retail parkova (trgovačkih parkova), od kojih su neki postali prepoznatljivi centri društvenog života u manjim sredinama.
Razumevanje tih efekata pomaže da se sagledaju ne samo ekonomske, već i socijalne promene koje takvi projekti donose.
Zašto retail parkovi menjaju grad?
Otvaranje retail parka nije samo infrastrukturni događaj. To je trenutak u kome se menjaju navike, protoci novca i svakodnevni ritam grada. Kada se otvori novi centar, deo kupaca koji je ranije odlazio u susedne gradove ili koristio manje lokalne prodavnice sada ima alternativu na dohvat ruke.
To znači da se novac koji je ranije odlivao iz lokalne ekonomije sada zadržava i kruži unutar zajednice. Zbog toga je posledica jasna: veća kupovna moć ostaje u gradu, a lokalni budžet dobija dodatne prihode od poreza.
Istovremeno, retail parkovi utiču i na prostornu strukturu grada. Zone koje su ranije bile periferne ili nedovoljno iskorišćene postaju nova žarišta aktivnosti. Razvijaju se prateći sadržaji – benzinske stanice, restorani, parking mesta – što dodatno povećava vrednost tog dela grada.
Ovakva transformacija nije trenutna, ali je vidljiva već u prvoj godini poslovanja, kada se uspostavi redovan protok posetilaca i kada lokalni stanovnici prihvate novi centar kao deo svoje svakodnevice.
Uticaj na lokalnu ekonomiju
Ekonomski efekat retail parkova može se pratiti kroz nekoliko jasnih pokazatelja. Prvi je direktno zapošljavanje: centri obično zapošljavaju između 100 i 300 ljudi, zavisno od veličine i broja prodavnica. To nisu samo radna mesta u maloprodaji, već i u logistici, tehničkom održavanju, obezbeđenju i ugostiteljstvu.
Za grad od 20.000 do 30.000 stanovnika, takav broj novih radnih mesta znači smanjenje nezaposlenosti i povećanje raspoloživog dohotka domaćinstava.
Npr. BIG retail park u Pazovi, otvoren 2022. godine, ilustruje taj efekat kroz zapošljavanje i razvoj pratećih usluga. Centar je zaposlio više od 150 ljudi iz Pazove i okolnih sela, a dodatno je podstakao razvoj pratećih usluga – od dostave robe do održavanja zelenih površina.
Značajan deo zaposlenih čine mladi ljudi koji su ranije bili prinuđeni da traže posao u Beogradu ili Novom Sadu. Takvo zadržavanje radne snage u lokalnoj sredini stabilizuje demografsku sliku i smanjuje pritisak na veće gradove.
Osim direktnog zapošljavanja, javljaju se i indirektni efekti. Povećana potrošnja u centru znači veći promet za lokalne prevoznike, dostavljače i servise. Vlasnici manjih radnji u blizini često beleže porast prometa, jer posetilac koji dolazi u retail park često usput svrati i u obližnje lokale.
Ovaj zamah aktivnosti podiže ukupnu ekonomsku dinamiku i čini grad atraktivnijim za dalja ulaganja.
Fotografije su generisane uz pomoć AI
Promene u potrošačkim navikama
Retail parkovi ne samo da menjaju gde ljudi kupuju, već i kako kupuju. Pre otvaranja većih centara, stanovnici manjih gradova često su planirali mesečne odlaske u veće centre radi kupovine odeće, obuće ili kućnih potrepština.
Sada taj proces postaje spontaniji i češći – porodica može da svrati u centar vikendom, da obiđe nekoliko prodavnica, popije kafu i vrati se kući za sat ili dva. Promena ritma postaje deo porodičnog vikenda.
Ta promena ritma ima i socijalni značaj. Retail parkovi postaju mesta druženja, a ne samo kupovine. Kada roditelji kupuju poklone deci, dovode ih i u igraonice, mladi se sastaju u kafićima, stariji koriste prostore za šetnju tokom hladnijih meseci.
Centar postaje deo društvenog života, što je posebno važno u sredinama gde nedostaje javnih prostora za okupljanje. U tom smislu, retail park preuzima ulogu koju su ranije imali gradski trgovi ili parkovi.
Istovremeno, menja se i struktura potrošnje. Prisutnost poznatih brendova i šira ponuda proizvoda podstiču stanovnike da više ulažu u kvalitet i raznovrsnost, umesto da se ograničavaju na ono što je bilo dostupno u lokalnim radnjama.
To ne znači nužno veću potrošnju, već drugačiju raspodelu budžeta. Dolazi do manje impulsivnih kupovina, više planiranja i upoređivanja ponuda.
Kako integrisati projekte u održivost?
Otvaranje retail parka donosi koristi, ali postavlja i pitanja o dugoročnoj održivosti. Jedan od ključnih izazova je ravnoteža između novog centra i postojećih trgovaca. Ako veliki deo kupaca pređe u retail park, manji lokali mogu doživeti pad prometa, što dugoročno može dovesti do zatvaranja i gubitka radnih mesta.
Iskustva iz drugih sredina pokazuju da je najbolji pristup komplementarnost, a ne direktna konkurencija. Retail parkovi nude široku ponudu i poznate brendove, dok manji lokali mogu da se fokusiraju na specijalizovane proizvode, personalizovanu uslugu ili lokalne artikle.
Gradovi koji su uspešno integrisali nove centre često su podržali male preduzetnike kroz olakšice, zajedničke promotivne kampanje ili unapređenje infrastrukture u centru grada.
Drugi važan aspekt je saobraćajna i ekološka održivost. Retail parkovi privlače veliki broj automobila, što može opteretiti lokalne saobraćajnice na određenim raskrsnicama i povećati zagađenje. Planiranje javnog prevoza, biciklističkih staza i pešačkih pristupa pomaže da se smanji pritisak na parking prostore i da se centar učini dostupnijim većem broju ljudi.
Konačno, važno je da lokalna zajednica ima aktivnu ulogu u praćenju efekata. Redovne analize zapošljavanja, prometa i zadovoljstva građana omogućavaju da se na vreme identifikuju problemi i prilagode strategije.
Retail parkovi nisu statični objekti – oni evoluiraju zajedno sa zajednicom, a njihov dugoročni uspeh zavisi od sposobnosti da odgovore na promene u potrebama i očekivanjima lokalnog stanovništva.
Popularno sad
Angelina Topić druga je u Atini
