Razne vesti

Srpska lista: „Kurtijevi specijalci čizmama gaze srpski hleb i grozdove“

Photo: Unsplash

Srpska lista najoštrije je osudila sinhronizovani napad Aljbina Kurtija na Srbe i na severu i na jugu Kosova i Metohije, navodeći da se sve čini sa ciljem njihovog proterivanja.

„Danas Kurtijevi specijalci čizmama gaze srpski hleb i grozdove koje su naši građani mukom uzgajali u nadi da će u miru moći da opstanu i žive pošteno od svog rada. Plaše svojim oklopnim vozilima srpsku decu dok su u vrtiću, bez ikakve reakcije međunarodnih predstavnika“, navodi se u saopštenju.

Teror kojim smo kao narod izloženi na Kosovu i Metohiji više niko ne može da trpi. Međunarodna zajednica mora najhitnije da reaguje i zaustavi ludilo koje vlada u Prištini, koje može da izazove haos na ovim prostorima, navodi Srpska lista.

Pripadnici Kosovske policije i Carine sproveli su akciju kontrole proizvođača alkoholnog pića u Velikoj Hoči, prenosi KoSSev.

Carina je saopšila da je odlučila da zapleni više od 40.000 litara vina i rakije u Velikoj Hoči, pošto je utvrđeno da se u jednoj radnji, osim što se prodaje, neovlašćeno proizvode alkoholna pića.

Oni su demantovali navode iz Beograda da se provera vrši na nezakonit način.

Lokalni mediji prenose da zaplena još nije završena i da su se građani i juče okupili ispred vinarije u tom selu.

I. S.

Up Next

Amelie Aranguren gostuje na Kolarcu

Don't Miss

Otvorena izložba „Mlečni put – umetnost, vreme, prostor“

Click to comment

Razne vesti

Nova knjiga Boža Stojanovića u izdanju Arhipelaga

Nova knjiga Boža Stojanovića Nikola Mirković: Zaustavljeni uspon objavljena je u izdanju Arhipelaga u ediciji Summa.

Reč je o životnoj i intelektualnoj biografiji Nikole Mirkovića (1915-1944).

Rođen u Jagodini na početku Prvog svetskog rata, Nikola Mirković je poginuo pri kraju Drugog svetskog rata, nedaleko od Visa, u bombardovanju nemačke avijacije. Iako je živeo kratko, Mirković je ostavio impresivan opus u oblasti ekonomske nauke i političke publicistike, najvećim delom ostvaren u poslednjim godinama života u vodećim naučnim časopisima u SAD. Tokom Drugog svetskog rata Mirković je bio ekonomski savetnik jugoslovenske vlade, šef Kancelarije za posleratnu ekonomsku obnovu Jugoslavije, član Ekonomskog komiteta Informacionog ureda Ujedinjenih nacija.

Ključne teme Nikole Mirkovića u njegovom ekonomskom opusu su: ekonomska teorija, tokovi svetske trgovine, italijanska privreda između dva svetska rata i politička ekonomija italijanskog fašizma, demografski problemi Jugoslavije, ekonomska istorija Dubrovnika.

Božo Stojanović rekonstruiše i od zaborava otrže život i delo Nikole Mirkovića, mladog čoveka velike intelektualne radoznalosti i ostvarenosti, ali i prerano zaustavljenog uspona.

– Odlučio sam se na to da Mirkovićevo stvaralaštvo predstavim prema ključnim temama kojima se bavio, odnosno da njegove radove razvrstam u nekoliko tematskih celina koje se gotovo same nameću. Najpre su to radovi koji se bave ekonomskom teorijom i to uglavnom (ne i isključivo) ekonomskom teorijom u SAD. Mirković je pisao o nekoliko uticajnih ekonomista tog, inače veoma dinamičnog, perioda u razvoju ekonomske nauke. Pri tome on nije birao neke sporedne autore i teme, već one koji su bile u prvom planu. Drugu celinu čine radovi koji se odnose na tokove svetske trgovine. U Mirkovićevo vreme ovo je bila veoma značajna tema i na nju su se osvrtali brojni autori različitih teorijskih i ideoloških orijentacija. Treću grupu čine radovi koji se odnose na italijansku privredu međuratnog doba, a kruna tog istraživanja je Mirkovićeva doktorska disertacija koju je objavio i kao knjigu. Četvrtu celinu predstavljaju analize demografskih problema (u prvom redu Jugoslavije), a petu, najkraću, njegov prilog razumevanju ekonomske istorije Dubrovnika. Ključne teme na koje se osvrtao bile su veliki izazovi njegovog vremena i on se u njih s punom snagom i s nesumnjivim talentom unosio. Nikola Mirković bio je izuzetno vredan i posvećen istraživač koji je, pre svega, mnogo čitao i učio. Reč je o spoju izuzetne intelektualne znatiželje i velikog radnog kapaciteta, što je imalo kao posledicu da je pisao o brojnim knjigama iz različitih naučnih oblasti, a više prikaza je objavio i u svetski uticajnim časopisima – kaže dr Stojanović.

Božo Stojanović (1964) je zaposlen na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u zvanju redovnog profesora. Predmeti njegovog naučnog interesovanja su metodologija društvenih nauka, istorija ekonomske misli, teorija igara, mikroekonomija, „austrijska“ teorija, ekonomija rada, ekonomija tranzicije. Član je uređivačkog odbora časopisa Panoeconomicus i Economic Annals.

Stojanović je, pored većeg broja članaka, objavio knjige: Tržišta rada i problemi zaposlenosti u Evropskoj uniji (1997); Teorija igara – elementi i primena (2005); Tranzicija u Srbiji – privredno lutanje (2005); Crtice o knjigama, idejama i ljudima (2007); Teoretičari liberalizma, koautor sa Ilijom Vujačićem i Draganom D. Lakićevićem (2007); Osnove austrijske teorije (2008); Nadnice u ekonomskoj teoriji – knjiga I: pregled ključnih teorija (2008); Nadnice u ekonomskoj teoriji – knjiga II: nadnica kao ishod pregovaranja (2011), Osnove austrijske teorije (drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje, 2021) i Ideje u vremenu (2021).

lj.z.