Srbija i Evropska unija usaglasile su se u Briselu tokom dijaloga o ekonomskoj politici predstavnika EU, Zapadnog Balkana i Turske, da ako bude bilo potrebno treba iskoristiti raspoloživi fiskalni prostor u budžetu za 2022. godinu za ublažavanje potencijalnog uticaja negativnih šokova kroz ciljanu podršku ugroženim domaćinstvima i firmama.
Kako se navodi u saopštenju Delegacije EU, usaglašeno je šest preporuka, među kojima i da treba nastaviti reforme administracije i primeniti novu strategiju vlasništva i upravljanja u državnim preduzećima kako bi se poboljšalo upravljanje i smanjili fiskalni rizici.
Usaglašeno je i da pažljivo treba analizirai kretanje cena i dodatno pooštriti monearnu politiku, ako je potrebno, kako bi se očuvala stabilnost cena u srednjeročnom periodu.
Dogovoreno je i da treba nastaviti sa razvojem i usvajanjem nacionalnog dugoročnog energetskog i klimatskog plana u skladu sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan i međunarodnim obavezama, i dalje povećati ulaganja u modernizaciju energetske infrastrukture i smanjiti emisiju ugljenika., a usaglašena je i preporuka za smanjenje siromaštva.
Predstavnici zemalja EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije, Evropske centralne banke i predstavnici centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turske razgovarali u Briselu na godišnjem dijalogu o ekonomskoj politici o oporavku od kovida 19 i ekonomskim izazovima zbog ruske agresije na Ukrajinu.
Kako se navodi u saopštenju Delegacije EU u Srbiji, učesnici su ohrabrili Zapadni Balkan i Tursku da podstiču održivi ekonomski razvoj kroz dalje unapređenje svojih makroekonomskih, budžetskih i strukturnih politika.
Učesnici su pozdravili snažan ekonomski oporavak Srbije 2021. godine i razgovarali o tekućim i budućim izazovima, dok su energetska diversifikacija i zelena i digitalna tranzicija naglašeni kao ključni faktori za jačanje ekonomske otpornosti na duži rok.
U svetlu velike neizvesnosti u vezi sa ruskom agresijom na Ukrajinu, uključujući globalne inflatorne pritiske i potencijalno zaoštravanje globalnih finansijskih uslova, Srbija se podstiče da bude spremna da obezbedi privremeno i dobro ciljano ublažavanje krize ako bude potrebno, navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, u srednjem roku dalja fiskalna konsolidacija i održivost javnih finansija biće važni za održavanje održivih nivoa deficita opšte vlade, kao i odnosa duga prema bruto društvenom proizvodu.
Navodi se da su u strukturnim reformama u smislu jačanja konkurentnosti identifikovane tri oblasti – stvaranje povoljnog okruženja za ulaganje, promena energetskog sektora u smislu zelenih politika i otvaranje energetskog tržišta, kao i povećanje zaposlenosti.
I. S.
