Skupština Srbije usvojila Zakon o tržištu kapitala
Skupština Srbije usvojila je Zakon o tržištu kapitala, koji bi trebalo da doprinese stvaranju transparentnijeg i sigurnijeg tržista kapitala u Srbiji.
To je rekao u načelnoj raspravi ministar finansija Siniša Mali.
„Imamo visoke stope rasta i cilj nam je da nam privreda raste što brže, a to znači i veće plate i penzije, veći standard i više novca za ulaganje u kapitalne investicije, a to je najsigurniji i jedini mogući održivi nacin rasta nase ekonomije. Ovaj zakon je važan, jer obezbeđuje kompanijama i državi jako tržište kapitala sa jakim institucijama, koje garantuju sigurnost ulaganja, a s druge strane i više instrumenata finansiranja rasta i razvoja, da ne zavise samo od bankarskih kredita, kao što je i u drugim razvijenim zemljama“, pojasnio je Mali.
Kao važne je naveo četiri činjenice, od kojih je prva to, što podrazumeva jačanje institucija, koje regulišu tržište kapitala, što se pre svega odnosi na Komisiju za hartije od vrednosti i Centralni registar hartija od vrednosti.
„Drugo je to što se njime stvaraju uslovi da se povežemo sa Juroklirom, najvećim sistemom na osnovu koga se trguje akcijama ili hartijama od vrednsoti, a treće što se omogućava veći i širi dijapazon instrumenata koji će biti na raspolaganju privredi u smislu obezbeđivanja dodatnih izvora finansiranja“, naveo je ministar.
Istakao je da je predlozeni zakon usklađen sa međunarodnim standardima što investitori zahtevaju da bi ulagali u našu zemlju, a takođe i da je usklađen sa normativima Evropske unije, što je prema rečima ministra Malog, jedan od reformskih ciljeva koje imamo sa MMF-om da bi dodatno podstakli rast naše ekonomije.
Skupština je usvojila i izmene i dopunama Zakona o e-fakturama, kojim je definisano da se prvobitni rok za javne subjekte da primaju i čuvaju e-fakture sa 1. januara sledeće godine pomera na 1. maj, dok svi ostali rokovi, kako je objasnio Mali, ostaju isti.
On je pojasnio da će taj zakon doprineti likvidnosti i sigurnosti naše privrede i da će se firmama porez na dodatu vrednost vraćati u istom danu, što je i bio jedan od zahteva privrednika.
Izmenama i dopunana Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme, zbog produženog dejstva kovida predviđeno je da se pojedinim sektorima, koji su najviše pogođeni pandemijom omogući da ako su po ovoj garantnoj šemi uzeli kredit i vratili ga, mogu ponovo da ga uzmu.
Kako je pojasnio ministar Mali, reč je pre svega o putničkom transportu, ugostiteljstvu, turističkim agencijama i hotelijerstvu u gradovima.