Siniša Mali sa Misijom MMF-a: Privredni rast u prvom kvartalu bolji od očekivanog

Mali je predstavio ključne parametre Srbije u sprovođenju reformi, a povodom trećeg razmatranja sprovođenja ekonomskog programa podržanog aktuelnim Instrumentom za koordinaciju politike, koji je MMF odobrio Srbiji 9. decembra 2024. godine.

Najnoviji podaci za mart 2026. godine ukazuju na značajno bolje rezultate od očekivanih. Fleš procena rasta BDP-a u prvom kvartalu iznosi tri odsto, što je značajno iznad prvobitno planirane dinamike, koja je iznosila 2,6 odsto, a koja je bila u skladu sa ostvarivanjem godišnjeg rasta od tri odsto. Podaci o industrijskoj proizvodnji i prometu u trgovini na malo posebno su snažni i premašili su očekivanja. Industrijska proizvodnja porasla je za 6,4 odsto međugodišnje, čime je u velikoj meri neutralisan pad iz prva dva meseca ove godine. Posebno se izdvaja rast prerađivačke industrije od 11,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, desezonirano, u odnosu na februar 2026. godine, rekao je Mali.

On je dodao da je promet u trgovini na malo takođe premašio očekivanja, uz realni rast od 14 odsto, što ukazuje na snažnu domaću tražnju.

Kako je rekao, za 2026. projektuje se rast od oko 3 odsto, dok je za 2027. projekcija revidirana na 4,5 odsto, ali je, kako je rekao, svestan konzervativnijeg pristupa MMF-a, te razume revidiranje njihovih projekcija rasta.

Srbija je pronašla svoje izvore rasta. Mi ćemo sledeće godine biti domaćin najveće specijalizovane Ekspo izložbe i velika ulaganja koja prate organizaciju ove manifestacije biće naš dodatni motor rasta na koji snažno računamo, objasnio je Mali.

On je dodao da fiskalna politika Srbije ostaje čvrsto usidrena u srednjoročnom okviru, sa jasno definisanim ciljem deficita do tri odsto BDP-a u 2026. i 2027. godini, uz njegovo dalje smanjenje na 2,5 odsto u 2028. godini.

Ovaj put, istakao je, obezbeđuje nastavak silazne putanje javnog duga, koji je smanjen sa 44,4 odsto BDP-a u 2025. na oko 41,7 odsto BDP-a trenutno.

Fiskalni okvir zasniva se na konzervativnom planiranju, primeni fiskalnih pravila za plate i penzije, kao i kontroli rashoda, uz očuvanje prostora za visoke javne investicije“, rekao je on.

Mali je posebno naglasio da je rast javnih investicija strateški usmeren i kompatibilan sa fiskalnom održivošću, na nivou od oko 6,7 odsto BDP-a, što je, ocenio je, jedan od ključnih stubova rasta bez ugrožavanja stabilnosti javnih finansija.

Stabilnost smo teško postigli i ne bismo je ugrozili ni po koju cenu, rekao je prvi potpredsednik Vlade.

On je dodao da je Srbija puno radila prethodnih godina na stabilizaciji finansijskog sistema, konsolidaciji fiskalnog sistema i sveobuhvatnim reformama koje nisu bile lake, te da je MMF u svim tim teškim procesima bio pouzdan i čvrst oslonac.

Ministar je istakao da je Srbija apsolutno posvećena reformama i evropskom putu, te da je sve što je do sada sprovedeno dalo velike rezultate budući da je Srbija pre dve godine bila među najbrže rastućim ekonomijama Evrope. Dodao je da i dalje uspeva da održava javni dug na sigurnom nivou, uz to povećavajući životni standard građana, uz rast kapitalnih investicija.

Danas smo na ekonomski bezbednom tlu, teme su kako održavati dalji rast, ali bez smanjenja javnih ulaganja i uz nastavak rasta plata i penzija. Za sada u svemu tome uspevamo i znamo da MMF vidi naše napore, poručio je on.

Ministar je dodao da je ove godine glavna tema svih susreta svakako energetska bezbednost, ali i mere predostrožnosti kojima države reaguju u slučaju novih svetskih nestabilnosti.

Istakao je da je svetska situacija takva da je kriza konstanta, te da je pojedinačna prednost zemalja isključivo način reagovanja na svaku novu krizu.