Ekonomija

Siniša Mali na sastanku sa potpredsednicom EIB za Zapadni Balkan o infrastrukturnim projektima

Photo: Unsplash

Siniša Mali, potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija je razgovarao sa potpredsednicom Evropske investicione banke (EIB) zaduženom za Zapadni Balkan Lilianom Pavlovom o projektima, koje naša zemlja realizuje sa tom finansijskom institucijom i dinamici njihovog sprovođenja.

Mali se zahvalio EIB-u na podršci za izgradnju brze pruge na Železničkom koridoru 10 od Beograda do Niša kojom će vozovi ići brzinom od oko 200 kilometara na sat, a s obzirom da je EIB odobrio ukupno 1,1 milijardu evra za izgradnju brze pruge, saopštilo je Ministarstvo finansija.

„Izgradnja ove pruge je od ogromnog značaja za Srbiju, za razvoj Srbije, posebno juga Srbije, i za privlačenje novih investitora. Nove pruge i putevi znače dalji napredak i rast naše zemlje“, rekao je Mali koji je najavio i skoro otvaranje brze saobraćajnice Surčin-Novi Beograd.

Oni su razgovarali i o zajedničkim projektima koji su predviđeni budžetom Republike Srbije za 2023. godinu, a među kojima su projekti rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja, rekonstrukcija i izgradnja kliničkih centara u Srbiji, kao i projekat za pametna brojila.

Na sastanku je bilo reči i o energetskom sistemu naše zemlje, kao i o sprovođenju projekata iz okvira zelene agende. Ministar Mali je istakao da se radi na transformaciji energetskog sektora Srbije, kao i da našu zemlju očekuju velike investicije u tu oblast u narednim godina, što je apsolutni prioritet Vlade Srbije.

Ističući da su, i pored tri godine svetske ekonomske krize, makroekonomski pokazatelji Srbije i dalje veoma dobri i javne finansije potpuno stabilne, Siniša Mali je rekao da nam je javni dug daleko ispod nivoa Mastrihta, da je nezaposlenost rekordno niska, a da su strane direktne investicije prošle godine dostigle čak 4,4 milijarde evra.

Pritom, naglasio je ministar, do 20. marta Srbija je privukla oko 693 miliona evra stranih direktnih investicija, što je najbolji rezultat do sada.

I. S.

Up Next

Aleksandar Vučić sutra se sastaje u Beogradu sa Dimitrom Kovačevskim

Don't Miss

Gasprom očekuje da uskoro dostigne maksimalni nivo snabdevanja Kine gasom

Click to comment

Ekonomija

Budžet AP Vojvodine rebalansom uvećan za 8,1 milijardu dinara

Photo: Unsplash

Pokrajinska vlada utvrdila je predlog rebalansa budžeta AP Vojvodine za 2023. godinu, koji se planira na nivou od 116,7 milijardi dinara i povećan je za 8,1 milijardu dinara u odnosu na aktuelni.

„Očekujem da Skupština Vojvodine do kraja juna usvoji ovaj predlog i da se time stvore uslovi za značajan novi zamajac u investicionom ciklusu za brojne projekte na teritoriji cele Vojvodine“, izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, više od 90 % planiranih sredstava biće usmereno u razvoj.

Mirović je naglasio da će obim budžeta koji je planiran tim rebalansom biti veći za 90 % u odnosu na 2016. godinu, kada je iznosio 62 milijarde dinara.

„U 2016. godini smo imali 12 milijardi dinara za kapitalni deo budžeta, koji je vezan za investicije i ima razvojni karakter, dok ćemo danas imati 41,2 milijarde dinara. To najbolje govori koliko je pokrajinski budžet snažan zamajac za ekonomski i ukupni razvoj Vojvodine“, rekao je Mirović.

Predsednik vojvođanske vlade istakao je i da je je fiskalni deficit uspostavljen na nivou od 10,16 milijardi dinara, što je 9,64 % tekućih prihoda.

Kada je reč o stepenu zaduženosti, Mirović je naglasio da je 2016. godine zatečeni dug u apsolutnom iznosu bio 9,2 milijarde dinara, odnosno 17,6 % od ostvarenih tekućih prihoda za tu godinu.

„Danas je javni dug AP Vojvodine 3,9 milijardi dinara, ili 4,4 % ukupnih tekućih prihoda ostvarenih u 2022. godini“, naglasio je Mirović.

Dodao je i da je u ovom trenutku prosečna kamatna stopa zaduživanja u AP Vojvodini 1,56 %, što je manje nego na nacionalnom nivou.

I. S.